Милан Куриџа – Баш висока школа
Решио димњачар Момчило да се ослободи прашине
па уписао приватни факултет,
ту одмах иза ћошка,
са леве стране гледано од општине.
На тај се корак лако одлучио, ономад,
кад му је показала спремачица Мара,
која је узгред била добар комад,
своју, да извинеш, диплому високе школе из Алибунара,
у футроли од првокласне коже, коју је држала на врху ормара.
За време факултета у Косјерићу није падао, осим једаред,
када је добио повреде на лицу,
јер је нa лепе женске бацао поглед,
па није видео поледицу.
Поносни на Момчила и отац и мати, стричеви и стрине,
логично,
поносни су и колеге оџачари, поносан је и Момчило
лично.
Све би на крају било лепо
и идилично,
да Момчило дипломац може добити посао у струци
или слично.
Није му ипак пало на памет,
да диплома није једина битна,
ни количина знања, која је безначајно неупитна,
већ да су важне и озбиљне партијске провере,
код локалног партијског лидера, господина Пере,
који је, којег ли чуда, професор и власник Момчиловог факултета.
Покушао је Момчило више пута
доћи до Пере; професора, власника факултета и политичара,
како би добио за посао препоруку,
ал Пера, до јуче касапин, избегао да прими оџачара,
и када је овај ставио под руку
и Пери понео целог од јунца бута.
Није све тако лоше,
као што на први изгледа поглед,
јер је Момчилу остало и нешто лепо,
што му даје наду,
рецимо, да са завршеним факултетом,
чисти димњаке на високом нивоу,
барем на спрату десетом,
одакле на царство Пере и пајташа
може подићи двоглед,
и рећи им гласно све што мисли,
а не да гунђа себи у браду.
Милан Куриџа
