Slavica Agić – Aforizmi
Sa ovim cenama, Ahilova peta mi se preselila u džep.
– Još proletos obrasmo bostan. Sada samo preostaje da sačekamo da na vrbi rodi grožđe.
– Stručna dijagnoza je nepotrebna. Sve nas boli i sve nam je.
– Vremena se menjaju. Ove zime će drvoseče biti u trendu.
– Nema više ni drugova, a ni raje. Ostala je samo sirotinja.
– Mesec možemo sastaviti još samo u pesmi, a i tada, sa zvezdama.
– Ne predajemo se mi tako lako. Još se držimo zubima za vetar.
– I ovu krizu ćutke guramo. Nemamo na šta da otvaramo usta.
– Savladali smo sve prepreke na putu. A onda je napravljen novi put.
– Knjigu čuvamo jer je najbolji čovekov prijatelj. Zato besomučno udaramo po mobilnom telefonu.
– Sirotinjske četvrti su sve više prave celine.
– Klin se klinom izbija. Zato nam svaki klinac i fali.
– Ovi su nam zapržili klin čorbu.
– Fabrike koje smo zatvorili i ostavili iza vrata istorije, debelo plaćamo onima koji nam ih otvaraju – kao prozor u budućnost.
– Prošao je rešeto, ali ni blizu sit.
– Odvajajući od usta, ostadoh bez daha.
– Obično, teške godine na čoveku ostave traga. Nama su odnele sve bestraga.
– Nit nas vidi, nit nas čuje, al naš glas snuje.
– Nisam ja izgubljen. To je moje normalno stanje.
– Nesebično nam je dao posao u ruke. Za sebe je zadržao zaradu.