Slavica Agić – Aforizmi

Објави Сатиргора 7. октобар 2022.

– Pustio sam mozak na pašu. Krava nema.
– Dno dna ne prestaje da dubi.
– Kada je reč o olakšicama, održali su obećanje. Propisno su nas olakšali.
– Ne tražim dlaku u jajetu. Bio bih zadovoljan bar sa dva za doručak.
– Možda su mi popustili živci, ali neću zbog toga da se nerviram.
– Direktor me je uzeo za zamenika, samo zato što mi niko, bilo šta da kažem, ne veruje.
– Penzioneri su srcem uz vlast, ali gladna usta ne govore.
– Svoju penziju ne mogu sa ničim da uporedim. Neprimetna je.
– Ja uveliko štedim struju. Još proletos su mi je isključili.
– Kako da štedim! Od čega?!
– Umemo mi sebe da utešimo. Iz mraka bolje vidimo šta ovi osvetljeni rade.
– Kako da budemo razumni, kada smo sve odlično razumeli.
– Taman odlučim da usključim TV, a aforizam me pronađe.
– Takve sam sreće. I u plastu sena ubodem se na iglu.
– Tako je to sa obavezama. Vidi se da ne zna gde mu je glava.
– Zvanično, iznete su mnoge istine. Nezvanično, niko u njih ne veruje.
– Posle ovih povećanja cena, u prodavnici uglavnom sve ispratin pogledom.
– Stavio sam glavu u torbu. Obe prazne.
– I svetlo na kraju tunela je luksuz. Štedeti se mora.
– Od nečeg se mora živeti. Mi smo navikli na nadu.