Милан Р Симић – Афоризми
Наше историчаре је немогуће преварити, oни тачно знају каква нам је историја потребна.
У Србији, тешке послератне године трају од рата до рата.
Наш народ је за групну терапију.
Не желимо појединачно лечење.
Понела нас је грозница масовног протеста када нам је на улици пришао и трећи.
Ако се вратимо у Европу, наша вековна огњишта остаће у рукама страних инвеститора.
У Скупштини, представнике имају власт, опозиција и националне мањине.
Само их народ нема.
Невино осуђени нису помиловани.
Ризични су, могу да понове злочин.
Тешко нам је пао долазак интелектуалаца у народну кухињу.
Једу као да нису јели годинама.
Истрага је дала намештене резултате.
Многи писци греше.
Мисле да имају читаоце.
И фантомка је из раја изашла.
Нека се припреме невине жртве.
Долази њихових пет минута.
Па шта ако се велика пљачка догодила јуче?
Што се нашег суда тиче, случај је већ застарео.
И наша сиротиња, да може, пропутовала би светом.
Да се увери колико боље живи од светске сиротиње.
Лако је писцима да се договоре за награду са нашим жиријима, али са жиријем за Нобелову никако не могу.
Шта сваки наш писац мисли?
Ух, што не добијем Нобелову, па да сви моји душмани поцркају.
После саопштења жирија, одрекао сам се учешћа на конкурсу.
Омиљен сам афористичар.
Међу плагијаторима.
Међу афористчарима има плагијатора који не памте кад су послењи пут написали нешто чисто своје.
Не мешам се у посао жирија.
Само сам и обавестио да сам припремио пригодан говор.
Добро је што тапкамо у месту.
На ивици провалије смо.
Немојте тако о полицији.
Лежећи полицајци немају везе са криминалцима.
Власт не плаћа доушнике.
Они то раде за своју душу.
Код нас се највише читају графити.
Још бисмо били под Турцима.
Да су се сетили избора.
Ревизија историје је доказ да и над фалсификаторима има фалсификатора.
Не пишем јуначке песме, само афоризме.
Од како разговарамо сами са собом, никако да дођемо к себи.
Режимски сатиричар је дворска луда.
Ако већ морам у овим годинама да купујем факултетску диплому, биће то диплома гинеколога.
Није проблем што не знамо где је излаз.
Проблем је што смо заборавили и где је улаз.
Одумиремо, дакле постојимо.
Срби су лидери на Балкану по фалсификовању избора.
Наше национално помирење није успело на обострано задовољство.
Шта вреди што искључим тон на телевизору кад и слике лажу.
На крају вишегодишњих демократских процеса појединац је од народа направио будалу.
