Горан Радосављевић – Афоризми
То дете је паметно.
Нема га у држави.
Да се ја питам увек бих се ја питао.
Ако нада умире последња онда је старост далеко од мудрости.
Не мућкамо лекове.
Мућкамо лековима..
Радим за двојицу, али ме само један плаћа!
Са ђаволом нема шале.
Одавно ју је однео..
Не вређајте ничију породицу!
Људи смо, мајку му.
Туците своју децу чим приметите
да почињу да личе на власт.
И сељаци се дрогирају!
Пронашао сам иглу у пласту сена.
Ко преживи, причаћу.
Како да кажем пријатељу да га жена вара, кад их обоје волим?
Слепци смо у сваком погледу.
Људождери избегавају покварене људе.
Будала се бави политиком.
Паметном човеку то не би пало на памет.
Ловци не умиру.
Они одлазе у вечна ловишта.
Нема сумње да је има..
Ја сам смрт за жене.
После мене се поново роде.
Срећан сам кад ми плагирају афоризме.
То је потврда да их неко чита.
У народним кухињама се једе.
Кува се на неком другом месту.
Речи тешких људи немају тежину.
