Милан Р. Симић – САЈАМИЗМИ
Да писци више читају, не бисмо имали више читалаца од писаца.
Српска књижевност је у великој кризи. Једдва да сам и своју књигу успео да прочитам до краја.
Не питајте наше писце шта читају. Њих можете само да питате шта пишу.
Живим од писања, дакле користим услуге народне кухиње.
Читај како је плагирано.
Није вест да сте издали нову књигу. Вест је да je вас издала нова књига.
За нашу књижевност боље би било да многи писци пишу само за своју душу.
Књижевни критичар познаје све своје читаоце. То су писци књига о којима пише.
Најјача клетва упућена писцима. Дабогда живео од својих продатих књига.
Шта ти је искуство? Најбољу књижевну критику пишем о књигама које нисам прочитао.
Држава води рачуна о писцима. Њима су врата народне кухиње широм отворена.
Писци најмање читалаца имају међу писцима.
Шта тренутно пишем? Анонимне пријаве.
Писали Тарабићи, али писао и Домановић!
Кад сам ја ушао у историју књижевности, у њу није могао да уђе свако.
Збуњујем цензоре. Једно мислим, друго пишем.
Нема разлике између већине књижевних критичара и лажних сведока на суду.
Не пишем романе јер сам у афоризмима много опширнији.
Писци су остали без читалаца кад су и читаоци почели да пишу.
Благо књижевним критичарима. Њих цензори не читају.
Писце нашег закона не чита нико.
Афоризам је душа књижевности.
Нема писања без читања.
Лоше књиге имају апсолутну већину.
Многи читају само озбиљну литературу. Значи, афоризме.
Кад се сретну два писца, оговарају трећег, четвртог, петог…
Први смо на Балкану. По броју намештених књижевних награда.
Више ме не позивају на рођенданска славља. Од како су чули да за рођендане поклањам књиге.
Писци графита најлакше проналазе издаваче.
Ја сам романописац који афоризме пише на нервној бази.
Афоризам је књижевна елеганција.
После саоштења жирија, одрекао сам се учешћа на конкурсу.
Код нас се највише читају графити.
Многи писци су у заблуди. Мисле да имају читаоце.
Модеран српски афоризам је криминалистичког жанра.
Од кад пишем постмодерне афоризме, више ме не зову на информативне разговоре.
Пишем само афоризме за дуго памћење.
Од како су они на власти, многи сатиричари постали су хумористи.
Терао ме ђаво да живим од писања.
Нисам сигуран да ће поезију сви писати, али знам да ће сви плагирати афоризме.
Необавештени сатиричари баве се хумором.
Ако би штампали књигу са именима свих плагијатора у Србији, била би обимна као телефонски именик.
Нема потребе да нас прислушкујете, читајте шта пишемо.
Читам само оно што је паметно. Зато и пишем.
Моћно је царство библиотека, једно од најмоћнијих.
