AFORIZMI – ŽELJKO ŽELE JOVANOVIĆ

Објави satirgora

370

 

*
Šta vredi što se plaća odšteta ako te ujude pas lutalica, kada mnoge pas nema za šta da ujede?

*
Zlo će morati da čuje.
Drvo je toliko poskupelo da će retko ko moći da priušti da kucne u njega.

*
Prisustvovao sam pljački banke.
Tom prilikom sam potpisao ugovor o uzimanju kredita.

*
Ne skuplja se sve na hladoći.
Računi za struju se povećavaju.

*
Radimo punom parom, ali bez para.

*
Ljudi se više krste u trgovačkim objektima nego u crkvi.
Takve su cene.

*
Nije pristojno nazvati nekog probisvetom samo zato što je na vlasti.
Tačno je, ali nije pristojno.

*
Što se ispunjavanja predizbornih obećanja tiče za sada ispunjavaju svoje džepove.

*
Nekada si morao da se trudiš da ne ispadneš glup u društvu.
Danas kada se to i dogodi, društvo ne primeti.

*
Kakve li su rasipničke sijalice kada štedljive ovoliko troše?

*
Prešli su ivicu zakona, ali nisu završili u marici.

*
U biblioteci uzimam laku literaturu.
Tešku čitam kada mi stignu računi.

*
Našu demokratiju je pojeo mrak koji je tom prilikom ostao gladan.

*
Nesreća nam diše za vratom što je i prirodno s obzirom da smo u braku.

*
Deca kada uzmu nešto prljavo roditelji viču:“Ne to-fuj!“
Starija deca isto to govore roditeljima kada uključe televizor.

Категорије: Афоризми