РАСТKО ЗАKИЋ – МУШИЦА И ПОЛТРОН
Летела је мушица од говна до говна
Док код једног налете на бедног полтрона.
Гледала га дуго како говно слади,
И њој се, искусној, од те слике згади!
“О, човече бедни, зар не знаш за меру
Већ ти сласно једеш што ти газде серу?”
“О, мушице луда, одговори полтрон,
Пусти да поједем, па критикуј потом.
Непринципијелно је да ме баш ти кривиш,
Kад ти од гована вековима живиш.
И ја тебе гледам, али те не дирам,
Од тебе сам бољи, јер ја говно бирам.
Јер, запамти добро: залогаје сочне,
Kонзумирам само из гузице моћне
