Slavica Agić – Aforizmi
– Da mu je đon ko obraz, nahodao bi se u tim cipelama.
– Podigao sam kredit i okilavio.
– Na mladima svet ostaje, koji žive od babine i dedine penzije.
– Po prirodi sam zatvoren, ali mi ni društvo ne pruža drugačiju priliku.
– Uzeo me je na zub i izbio moja tri.
– Ne žali se na teret koju nosi vlast. Ima on snažna pleća.
– Od svog veselja ostalo nam je gluvo kolo.
– Zapad, pa Zapad, pa… zapašćemo.
– Nije on tajkun. Samo liči na mafijaša.
– Mnogo je romantična. Stalno mašta o darežljivom račundžiji.
– Svaka krpa nađe svoga Krpana.
– U njegovom liku i (ne) delu sam prepoznao naše zatvoreno preduzeće.
– Kad je najzad pristao da proda dušu, ona mu je na nos izašla.
– Moj pas mi je najbolji prijatelj, ali i dalje očekuje da mu dam doručak.
– Centar kriminala je teško utvrditi jer konstantno duvaju jaki vetrovi.
– Iskočio bih iz sopstvene kože, a primetio sam da se ni ja njoj ne dopadam.
– Volim kad su igrači tek na tetenu, a već su legende.
– Za mene ja svaka utakmica fer – plej, kada pobeđujemo.
– Sudija nije dosudio penal, jer su se oko linije baš napenalili.
– Na utakmicama samo povremeno bacim pogled na teren. Glavna dešavanja su na tribinama.
– Nekada se sport pratio zbog igre. Sada zbog tiketa.
– Bila je to baš vatrena utakmica. Gorele su tribine.
– Jednom sam išla na fudbalsku utakmicu. Sem golmana ništa drugo nisam videla.
– Ko će sportu verovati. Pa lopta je okrugla.
– Sportsko pljuvanje sa tribina je imalo svoju evoluciju. Preraslo je u revoluciju.
