Милан Пантић – Афоризми
Ја сам се снашао, ти си се снашао, он се снашао… Нас је снашло!
***
У потрошачком друштву, људи се продају кад немају зашта да купују.
***
Да бисмо градили у граду, рушимо споменике. Кад напустимо село,
иза нас споменици остају.
***
Администрација претјерује, не можемо ни у WC без папира!
***
Борачки додатак се никад не исплаћује унапријед!
***
Са голом истином се најчешће сусрећемо на лажним фејсбук профилима.
***
Дјед ми је био добровољац, а унук волонтер.
***
Не брине ме што син има хиљаде пратилаца, него ме брине онај ћеркин један.
***
Имамо Улицу незнаних јунака, јер не знамо колико је јунака избачено на улицу.
***
Нема шансе да се Срби окупе под једну шљиву, нема их ни код ракијског казана!
***
Неки људи који су напредовали,
на послу су били непримјетни,
али су зато примијећени у својим партијама.
***
И пензију ћу дочекати у магарећим годинама, свакодневно теглим, а још чешће сам насамарен!
***
Имам све више времена за читање новина од јуче.
***
Која је он будала, два замјеника морају да га мјењају!
***
Шта год да обучемо, кроз живот носимо само оно што смо понијели из куће.