Dušan Dojčinović – Džon Neš, u lucidnom snu
Onda, kada,bipolarci – oni sa bipolarnim..i oni sa simptomima šizofrenije… sanjaju, a čuju, javi mi se, niko drugi do Džon Neš!
-Šok! – rekoh.
Otkud, ti genijalče matiša!?
-Elektrošok! – dodaje Džon Neš.
-Sada postoje lekovi.
-No, ti si se, „posle dvadeset godina, vratio na posao, pre nego što si se oporavio od simptoma, i vratio na univerzitet u Pristonu“ ! – kažem Nešu.
-Yeah! Sine!. reče Neš.
A, on će, još posle tog, rećiće mi:. „bori se, jačaj volju!-.
-Cepaj cepanice, drvca.
-Ili ti, iz psihološkog ugla :“ jačaj dinamizme volje „!
-Prostori veš i boji i beo veš, na žice plastičnim štipaljkama.
-Sakupljaj, taj isti, veš kada se osuši!
-Pij, uporno, čaj od matičnjaka!
-Prošetaj po svežem vazduhu!
-Pojedi jabuku!
-Pa to mi je govorio doktor S….. ć!
-Pusti doktore. Oni svašta dijagnozi- raju, i doziraju!
-Pouzdaj se u boga!
-U sebe!
-Pojačaj samopouzdanje!. –
A,lekove!. -?
-Šta sa sedativima i antipsihoticima!?
-Ta, nisi valjda prekinuo!?. -pita me) :
-Ne volem, ih i ja! – kaže Džon Neš.
-Al bar pospeše šizofrenija – simptome.
-I trgoh se..
probudih iz lucidnog sna, koji beše više kao ova decembarska magla, magnovenje, sa poznatim, bez šminke – fola!