Милан Пантић – Афоризми
Могу само да сањам, кад ћу да се пробудим!
Предсједник користи један прст, посланици два, а нама ни десет није довољно.
Кћерка и снаха су ми као глумице, кћерка лијепа, снаха неискрена!
Неке жене се вагају кад ставе шминку, а неке кад је скину.
Гласање је прилагођено неписменим, довољан је само крстић.
Да ли је непотизам гласати, кад је рођак једини кандидат?
Кад су већ на телефону, разговарајте са својом дјецом!
Треба бити неко тамо гдје то не може нико!
Купићу поново НИН, други су се покварили више од њега.
Не перем судове, једем из фрижидера!
Поклону се у зубе не гледа, погледа се само етикета.
Треба ми гаранција, коју нећу користити.
Да се ја питам, одавно бих се угојио.
У нашем граду стара вијест, јуче нису стигле новине.
Туристи се бесплатно могу молити Богу, испред цркве!
Унуци нису обавезни да посјећују
деку и баку, осим ако не живе од њихове пензије.
Не производимо хемијско оружје, понекад га импровизујемо.
Као електричар не знам сијалицу да замијеним, али знам да уштекам!
Нема ништа ново, Новак по старом!
Сви су ми окренули леђа, сад могу
да бирам за ким ћу да кренем.
Мајстор паметује, вентил попушта!
Сељаци су напустили села, а радници државу.
