Миодраг Лазаревић – ПАСЈИ ЖИВОТ
Шетао сам са супругом поред мора у Риминију. У сусрет нам је ишла заносна црнка гурајући дечија колица, мало ужа од уобичајених, али можда је и беба ужа. Погледали смо у колица да видимо њено чедо, а у нас је гледало бело, чупаво куче. Супруга и ја само смо се немо погледали зинувши од чуда. Тек после пар минута почели смо с коментарима.
Причали смо касније рођацима и пријатељима шта смо тог лета видели на мору у Италији. Након пет година видели смо исти случај и у нашем граду. Стигла је, ето, и та новотарија са запада и до нас.
Да се разумемо, вероватно да нема човека на свету који не воли куце, али зна се који је опис радног места пса у сеоском или градском дворишту. Али, сада то више није пас (куче), већ кућни (кучни) љубимац, како у граду, тако и на селу. Свако ко иоле држи до себе води са собом у шетњу кућног љубимца, а то је ревија разних пасмина. Ако је то кућни љубимац, зашто га шеташ улицама, држи га код куће. Но, зна се зашто их власници изводе у шетњу, да би се љубимци унередили по тротоарима и мужјаци заливали сваки ћошак зграде, бандере и дрвета (као да им је увећана простата). Смрад се шири градом, а о умазаним ципелама да се и не говори, јер, је л’ те молим вас!, неће ваљда госпође да чисте псећу поган. Важно је да су обучени у фирмирану гардеробу, па мој пријатељ, који је остао без посла, каже да би више волео да је пас јер они данас боље живе од неких људи и да више за њега не важи изрека: живим пасји живот.
Што је још горе, воде псе и по рестораним и кафићима. Мање примерке паса женске особе држе у наручју и њуше се с њима, а крупнији леже под столом уз газдину ногу. (Не дао бог да му станете на реп!)
У граду ретко је двориште бар без једног пса, крупније расе. Једна госпођа има четири комада (и два унучета). Кад увече почне лавеж, помислите да се налазите у неком селу подно планине. Градски оци и одбори задужени за керећа питања, још увек нису донели одлуку колико кучића може да се држи у стану, а колико у дворишту. О другим кућним љубимцима, као што су: овце, козе, кокошке, змије, мајмуни, пуме и остале мачке, за сада нема ни речи.
Миодраг Лазаревић
