Милоје Вељовић – Афоризми
Некад смо се чекали са хлебом и сољу. Сад су то средства за дезинфекцију!
За нас Србе нема зиме. Сколили су нас са свих страна!
Коначо смо упловили у мирне воде. Упали смо у бунар!
Срећа је закуцала и на наша врата. Нисмо је чули зато што су била блиндурана!
Једна комшинка ми је дала ногу. Прихватио сам то оберучке!
Спремни смо за нови јесењи лет. Раширили смо кишобране!
Коначно смо и ми у седлу. Само оно није на коњу, већ на метли!
Доживео сам невиђени шок. Жена ми је рекла: Цмок!
Комшинка ми се запослила у јавну кућу. Чула је да су јавна предузећа најбоља!
Решио сам мало мозак да одморим. Не бројим више женама године!
Почео сам и ја да обрћем паре. Од једних позајмим да бих вратио другима!
Лепе конобарице ће ући у историју. Преносе се с колена на колено!
Мој директор је саткан од памука. Образ му је као крпа!
Ни за мој последњи рођендан није могло без пуцњаве. Пукло је нешто у мени!
Кад сам се видео у огледалу последњи пут, рекао сам самом себи: Ко се руга, посеру га!
Кад сам видео како јој игра брада, питао сам једну бабасеру да ли би желела да буде деда мраз.
Коначно смо се и ми Срби гласнули поводом пандемије. Пукла нам је тиква!
Више се у нашем народу не говори да имамо сто мука. Прешле су у безброј!
Ове предизборне јесени лакше се тестирати на корону. На све стране мирише асвалт!
