Афоризам је огледало времена у коме се прелама пишчева душа
Афористичар Нинус Несторовић дао је интервју за сајт Удружења новинара Србије. Са њим је разговарала Милица Стојановић.
Афористичар Нинус Несторовић добитник је награде Удружења новинара Србије (УНС) за карикатуру и новинарску сатиру. Са Несторовићем смо разговарали о храбрости неопходној за писање сатиричних текстова, као и о томе колико афоризми допиру до публике.Способност да у свега неколико речи изговори суштину годинама уназад помогла је Несторовићу да се са колегама избори за опстанак ове форме у штампи, образложио је жири.
У једном афоризму сте навели да смо пре ћутали зато што смо морали, а сад слободно можемо да ћутимо. Зашто сад не можемо слободно да причамо?
Несторовић: Имамо потребу да стално неко доноси одлуке у наше име. Плашимо се одговорности. Плашимо се последица које ће проузроковати наша „храброст“ да кажемо шта мислимо. Плашимо се реакције власти и моћника. Плашимо се за своју будућност и будућност наше деце. Зато ћутимо. Зато што смо некад кукавице и не смемо живот да преузмемо у своје руке.
Када бисмо у своју памет улагали хиљадити део онога што улажемо у своју лепоту, како би ово лепа земља била, написали сте. Да ли нам је земља лепа и глупа?
Несторовић: Наша земља је лепа. За мене најлепша на свету. Не може за нас да се каже ни да смо глупи… Мада, понекад, остављамо утисак као да јесмо… Дакле, како ствари стоје, имамо и памет и лепоту… а опет нешто недостаје да би та памет и та лепота овде дошли до изражаја…
Колико је могуће да ситна дневна актуелност изнедри идеју за афоризам?
Несторовић: „Ситне дневне актуелности“ већ више од тридесет година исписују странице историје нашег моралног и духовног пропадања. Уништавање свих стубова нашег друштва путем тих истих „ситних дневних актуелности“ довело је до тога да „новинари“, певачице, криминалци, проститутке и политичари изнедре на површину неку нову „интелектуалну елиту“ која ову земљу из дана у дан све више гура у пропаст.
У којим ситуацијама настају најбољи афоризми?
Несторовић: Најбољи афоризми настају онда када светлост и бистрина пишчевог ума успеју бар делимично да обасјају мрак у којем живи.
У чему проналазите инспирацију за писање текстова који спадају у домен сатире?
Несторовић: Без инспирације нема креације. Без ње нема ни живота. ни љубави. Нема ни афоризма. Мене највише инспирише људска похлепа, глупост и саможивост. Сва зла овог света су из тога проистекла – ратови, убиства, пљачке, силовања…
Колико афоризми заправо допиру до публике?
Несторовић: Није циљ да афоризми допру до публике, него до мозга људи који их читају или слушају. „Естрадни афоризми“ који се читају на јавним наступима не спадају у те афоризме који треба да допру до нечијег мозга. Они изазивају смех код слушалаца. И то је њихова улога. Озбиљније штиво, неестрадне афоризме, потражите у књигама наших врхунских сатиричара. Понекад их можете прочитати и у штампаним медијима. Нажалост, све ређе. И тамо је естрада победила.
У којој мери онда сматрате да публика данас чита и слуша афоризме?
Несторовић: Афоризми се све више читају, а највише на друштвеним мрежама. Лако долазе до публике. Теме тих афоризама су љубав, деца, секс, пролеће… Све више жена пише афоризме. Све то доприноси популарности афоризма као лаке и духовите форме писања. Ипак, све је мање оних правих, љутих, сатиричара који пишу о нашој стварности и друштвеним проблемима, што умногоме доприноси потцењивању вредности афоризма као књижевне форме.
Кажу у народу да особа које има смисла за хумор и уме да се насмеје на свој рачун никако не може бити подла. Да ли се ваше животно искуство слаже са тим?
Несторовић: У потпуности бих се сложио са Вашом констатацијом. Ово Ваше питање је уједно и одговор на то питање. Не бих ја ту ништа додао, осим да се моје животно искуство у потпуности слаже са тим.
Колико је потребна храброст за писање сатиричних текстова?
Несторовић: Потребна је велика храброст. Да би нека „оштра“ сатира дошла до читаоца, неопходно је да онолико колико је храбар писац да напише то књижевно дело, исто толико мора да буде храбар и уредник да би то дело било објављено. Можда и више.
Да ли се дешавало да неко негативно коментарише Ваш афоризам?
Несторовић: Много похвала добијам за квалитет мојих афоризама. И, наравно, да те похвале пријају. Има и критика. Углавном добронамерних. Оне су ми смерница за даљи рад на стварању нових афоризама. Има и злонамерних коментара, али на њих не трошим ни живце, ни време.
Милан Ћулибрк је рекао да су хумор и сатира највећи непријатељи државе, шта Ви мислите о томе?
Несторовић: Ако изједначимо власт и државу (власт = држава) онда је господин Ћулибрк у праву… По дефиницији, непријатељи (праве, здраве) државе су сви они који не раде у њеном интересу… Па, на основу тога, Ви сами просудите ко су данас највећи непријатељи наше државе. И с ким она заиста треба да се обрачуна.
Koлико је афоризам ванвременски, а у којој мери је пак огледало времена?
Да је афоризам ванвременски то ће показати време, оно је најбољи судија. Афоризам је огледало времена у којем се прелама пишчева душа.
