Представљамо: Милан Пантић – На крају памети (Књига афоризама)
О ПИСЦУ
Рођен 1963. год. у Локању, општина Зворник. Гимназију завршио у Бијељини, а електротехнички факултет у Тузли. Са дужим прекидима, више од 40 година се бави писањем афоризама. Сарађивао са бројним листовима, а прве хонораре зарадио у првим бројевима „Семберских новина“. Збирка афоризама, претежно ратних, „Знам за јадац“ изашла је 1994. године. „Ситно самљевено“ је збирка афоризама објављена 2021. године, а „Сметнуто са ума“ годину дана касније. Исте године је приредио и издао „Књигу мојих пријатеља“, гдје је своје афоризме објавило 53 афористичара из региона.
Био је уредник више листова и часописа, ратног листа „Дрински“, зворничког „Српског гласа“, „Зворничких новина“… Професионално се бавећи новинарством, више од деценију, сарађивао је са „Вечерњим новостима“, „Ревијом 92“, „Панорамом“ и другим листовима. Одскора објављује афоризме у „Јежу“, “Политици“, “Новостима“, “Енигматици“, „Разбибризи“, „Сатираскопу“, „Балканиуму“, „Етни“, „Концепту“, „Ух!Аха“, „Српској вили“, „Суштина поетике“, „Српском телеграфу“ и другим листовима, као и на сајтовима: “Шипак“, „Сатиргора“, „Конкретно“, „Словословље“, „Показивач“, “Оксиморон“, „Неказано“, „Књижевна радионица Кордун“, „АС.инфо“ „Звоно.медиа“ и другим. Учествовао је на „Сатира фесту“ 2022. године.
Милан Пантић
Заступљен је у антологијама Витомира Теофиловића „Враг и шала“ (пола столећа српског афоризма), антологији Драгана Огњановића „Године заплета“ (од пада Берлинског до пада српског зида), као и многобројним „Алминим“ годишњацима
Ђорђа Оташевића. Афоризми су му превођени на руски и македонски језик. Његови афоризми и кратке приче су се нашли у више зборника, а неки су и посебно похваљивани.
Избор афоризама
Кад нам оде омладина, њихова радна мјеста ће остати нама!
Показао ми је своје право лице, тек кад ми је окренуо леђа.
Немам тајни, али је боље да се о томе ћути.
Нови вођа се није родио, а стари су се изродили.
Нашој прошлости се не назире крај.
Гдје се млати празна слама, треба се чувати мотке.
Данас славим, нећу бити код куће.
Они који су на добром гласу, нигдје се не чују.
И тамо гдје теку мед и млијеко, неко врца, а неко музе.
Побољшавам проценат лајкова, бришем неке пријатеље.
Кућа се гради цигла по цигла, а руши зид по зид.
Наша сатира има будућност, пуно писаца је подјетињило.
У екологији је најважније да све буде начисто.
Они који су на добром гласу, нигдје се не чују.
Не тражите мозак операције, ова операција нема везе с мозгом.
Живимо у изобиљу, пуни смо свега.
И локални ратови се управљају даљински.
Право знање је кад не гријешите ни у незнању.
Увијек сам држао до себе, пристојну дистанцу.
Најуноснији производ наше државе је дијаспора.
ДНЕВНИК ЉУДСКЕ ГЛУПОСТИ
( Динко Османчевић о књизи „На крају памети“)
Написах једном да је сатира хроника људске глупости, а да је афоризам ударна игла сатире. Дакле, сва силина сатиричног удара, у афоризму, садржана је у том једном импулсу.
Наш врсни афористичар из Зворника, Милан Пантић, хроничар је те људске глупости, већ четрдесет година. А по професији, Пантић је електроинжењер и пади у струци, па је и професионално свјестан значаја силине импулса у електротехници и комуникацијама.
За доброг афористичара потребно је животно искуство, а Пантић који наредне године пуни шездесету годину живота, то свакако има. Потребна је и моћ запажања девијантних појава у друштву и искуство бављења афоризмом, а аутор ове збирке, како смо већ рекли, са мањим или већим прекидима, афоризме пише већ четири деценије. На крају, потребно је још нешто без чега су бадава и године и проницљивост и труд, а то је таленат, или како то једном рече наш познати рокер, Милић Вукашиновић, “онај тренутак Божјег надахнућа”. Свако ко буде читао ово штиво које носи наслов “На крај памети”, биће свјестан да се између корица ове књиге смјестило много тих тренутака надахнућа.
Динко Османчевић
“На крај памети” је четврта књига Пантићевих афоризама, а друга афористичког дневника и прати период од 1. јануара до краја јуна 2022.године. Његова прва књига, “Сметнуто са ума” обухватила је период друге половине 2021., а трећа књига, која ће заокружити ову дневничку трилогију, биће фокусирана на другу половину 2022. године Дакле, Милан Пантић третира тежак период од годину и по дана. Вријеме короне и вријеме рата у Украјини, и свега оног што су посљедице ове двије пошасти.
Пантић је један од ријетких афористичара који се ухватио у коштац са писањем афористичких дневника и оно што свакако фасцинира је број изузетних афоризама, насталих свакодневно у глави и из пера овог аутора.
На око 120 страница књиге, “На крај памети”, Пантић је, рекли бисмо, “добро прорешетао” и наше друштво у цјелини, али и стање и односе у свијету, не штедећи притом никога; од политичара, војника, интелектуалаца, ученика, радника, нерадника, сатиричара… Али, Миланови афоризми нису злонамјерни или злуради, већ само на један сатиричан начин желе указати на све оно лоше, чак и трагично, што нас тишти, а да би нам свима било макар мало боље.
Врло ми је тешко издвојити неке од најбољих афоризама из ове књиге, а да се не огријешим о остале, па ипак, ако говоримо о афоризмима који се баве друштвеним или дневнополитичким темама, нека то буде сљедећи избор:
Не смрде кад се увлаче у дупе, него кад се из њега чупају!
Док смо земљу бранили од непријатеља, освојио ју је коров.
Сјетва је историјска, нићи ће пуно споменика.
Кућа се гради цигла по цигла, а руши зид по зид.
Правда је задовољена, а жртве добиле споменик.
Најуноснији производ наше државе је дијаспора.
Папци су најмоћнији када подигну своја два прста.
У аустралијској драми, главна улога је припала споредним ликовима.
Ови џипови су ми се попели на врх тротоара.
Власт је кварљива роба без рока употребе.…
Некада смо носили фирмирану одјећу европских модних кућа: Клуз, Мура, Тетекс, Вартекс
А, када говоримо о оним универзалним афоризмима, који остају за сва времена, истакнуо бих сљедеће:
Дјеца се рађају паметна, глупостима их научи околина.
Ако пишете боље од уредника, од сарадника прерастате у противника.
Субјективан осјећај је да нису објективни.
Велики сам мајстор за чување малих тајни.
Они који су на добром гласу, нигдје се не чују.
Границе се поштују. До неке границе…
Саучешће се изјављује ћутањем.
Сви војници имају легитиман циљ. Да преживе!
Показао ми је своје право лице, тек кад ми је окренуо леђа.
Мало се чита, не пише нам се добро.
На крају, желим да истакнем да ми је изузетна част што сам међу првим био у прилици да прочитам и оцијеним нову књигу свог уваженог колеге, Милана Пантића, те је свима вама препоручујем за читање и уживање, јер је и све ружно и све зло, што нам се дешавало или се дешава по свијету, много лакше сварити уз Миланове афоризме.
