Миленко Ивановић – АФОРИЗМИ
Пијем да је заборавим.
А некад ћу попити и да је запамтим.
Већ пред огледалом она је почела да мисли
на лица из новчаника.
Деца су добра. За себе.
Родитељи су лоши. За себе.
Крадем Богу дане.
Зато и робијам у стану међу четири зида..
Нико није видео како сам плакао
да нико не види.
Он је изјавио брак.
И она је дала изјаву да се прихвата
свих његових некретнина.
Ја се само шалим.
Још увек је хладно, па са шаловима збијам шалу.
Неколико пута се окренуо да види све.
После се испоставило
да су га добро заврнули.
Нестало је пола мене.
Чудим се зашто сам још увек толико велик у својим очима.
Од свих путева некако је најлепши онај за Америку.
Ваљда зато што је Брус Ли својим песницама све добро прокрчио.
Пружили су руке.
Неко је помислио да хоће да се помире.
Али, не. Они су почели заједно да просе.
У мом уху је звук.
Код доктора, у мом срцу је ултразвук.
Док сам био жив пењали су ми се на главу.
Када сам постао ствар, ваљда из пристојности престали су да се пењу.
За банкаре свет се састоји од новца
кога треба похранити у мале светске сефове.
Био је усамљена будала која много мисли.
Када је постао богат, због друштва је престао да се бави мислима.
