Пеко Лаличић – ЗАВОЂЕЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
ИЗБОР АФОРИЗМА
Промене су код нас очигледне.
Нигде се ништа не мења.
Власти навиклој на промашаје
народ је сигурна мета.
Србину је Ахилова пета у глави.
Не убијајте се од посла.
Препустите то луђима од себе.
Ја сам непогрешив.
Кад год сам тражио ђавола пронашао сам га,
Срећан сам човек.
Све ми иде без везе.
Највише муте они који немају три чисте.
Некад смо извозили памет.
Сада нас она напушта.
Данас су у првим редовима
сви запослени преко реда.
Хтео сам да ништа не радим.
И то радим.
Наше главе више нису у торбама.
У гласачким су кутијама.
У вину је истина.
Боли глава.
Грабимо ка врху.
Чекај на с Сизифе!
За већину сиромашних нема зиме.
Неће презимити.
Раде ми о глави, као да ту има богзна шта.
Ми се проблема зачас решимо.
Дигнемо руке од њих.
Васил Толески о ЗАВОЂЕЊУ ДЕМОКРАТИЈЕ
СУТРА НАМ ДОЛАЗИ ДАНАС
Кад је праотац афоризма, Децим Јуније Јувенал, у доба тада најсвирепијих владара стварао сатиру мо-рао је да се крије како не би завршио онако како нико не би хтео да заврши. А знано је да је Јувенал био са-тиричар који је своју мудрост и знање преточио у по-руку: „Писац је увек у сенци дела, а никад обрнуто – дело у сенци писца“.
На нашу и срећу читалачке публике наш Пеко Лаличић не мора да крије своје погледе на свет и све око нас, већ својим бритким пером обележава тери-торију и време које обрађује на њему својствен начин. А нема ни потребе да се плаши онога што пише, ни да то скрива, јер је његов стваралачки опус тако вели-ки и свеобухватан да његово име у свету сатире са по-носом може да носи, јер је створио препознатљиви стил писања који указује да се ради о врсном писцу и расном сатиричару који ће тек у наредном периоду испољити свој квалитет, који га сврстава у најбоље ауторе Балкана. Јер је општепознато да су сатиричари све бољи и бољи колико су старији.
Његов критички дух, моћ дубоке опсервације, добро познавање књижевних могућности и пре свега његов луцидни дух који се вешто испољава у сваком афоризму који изнедри, дају му за право да на наш свет гледа очима видовњака, а не пророка. Иако, нека да, у својим књижевним композицијама делује про-рочки, ипак би оне требале да буду и јавна опомена за све нас.
После формирања владе уместо химне требала би
да иде димна завеса.
И како се не питати: Предосећа ли он да ће и ово „формирање владе“ бити опет корак у празно и да ће носиоци власти још једном разочарати своје би-раче и доћи у сукоб са потребама лојалних грађана?
Пажљивом читаоцу веома брзо бива јасно да Пе-ко Лаличић бескомпромисно улази у бој против свега што нас води у суноврат, стоји као барикада испред провалије и као народни чувар опомиње и указује на последице које нас могу сустићи, али никако и мимо-ићи. Он делује као врсни познавалац свега онога што иритира и разочарава: ирационална власт, преварени грађани, криминал са метастазама, људска похлепа, рушилачки нагон неспособних владара, гладна будућ-ност земље, лажни патриоти, лопови народне будућ-ности… и још пуно тога што поносити људски дух не може да прихвати.
Побуњеничком енергијом коју поседује, уочљи-вом мудрошћу којом га је Бог даривао и стваралач-ким ентузијазмом, Лаличић годинама уназад ствара кратке бисере које нуди читалачкој публици широм своје земље и њеног окружења.
Ко год је залутао у политику,
пронашао је прави пут.
Врсни писац не може а да не створи оно што треба да буде водиља свима, па и нама који стварамо у најтежем књижевном роду – сатири. Његов дух као да вапи за истинском слободом људи које он поштује и уважава. А крилатица „пронашао је прави пут“ је само његово надахнуто сагледавање стварности коју нам руше они које смо сами створили. А то што смо створили толико ојача да је напросто немогуће савла-дати га и утерати на прави пут. Јер, Он и Они су про-нашли прави пут.
Није наш аутор критичар само оних који су ис-пред нас. Снага којом крчи пут истини ломи и његове саборце-истомишљенике и оне који су се на мала вра-та увукли у дом грешника, па користе мало по мало, благодети које даје наша ломљива стварност. Он кри-тикује своје: оне који су равнодушни пред оним што им се дешава испред носа, који прихватају лаж као истину и избегавају борбу са лажима да би одбрани-ли истину. Јер такви некада подржавање лажи виде као једини пут ка сопственој срећи. А колективитет духа је само маска за остваривање својих циљева, као по оној: „Ко успе, успе, без обзира на средства која ко-ристи“, иако им је јасно да ће им то једнога дана доћи главе. Ако је то глава, у правом смислу речи!
У Србији је све без везе, а ништа без ње.
На нос ми је изашло све за шта ме је болело уво.
Пеко Лаличић је савремени аутор и сведок свега онога што је унаказило живот свих постојећих ностал-гичара за срећом и радошћу живљења. Као добар по-знавалац политике и друштва брзо открива канцеро-зно ткиво које разара организам друштва у целини. Али, сатира не даје средства за борбу против тога, ни-ти има моћ да спречи трулеж који надолази, осим да преко својих најбољих најснажнијих гласноговорника упути јасну и гласну поруку, ко су и где су наши иза-браници који нас воде у суноврат
.
Да није избора за органе власти, не бисмо знали
ко су најгори међу нама.
Данас је врло тешко направити квалитетну гра-дацију мисли и порука које избијају из можданих ви-југа сатиричара који убитачно ударају по негативно-стима које нас окружују. Но ипак, све је већи број са-тиричара који су схватили да је сатира оружје достој-но да се одбране поштени и вредни творци свега под-ношљивог, ако не може и лепог. Поруке које обликују на филозофски и хуморно-сатирични начин су моћна снага која има за циљ да освести људе који верују у бо-ље сутра. Завођење демократије Пеко не дâ мира таквима.
Годинама уназад их бомбардује својим порукама које плене финоћом ми-сли, композицијом речи и снагом која избија из њих.
Ако је афоризам композицијаод филозофских мисли и авангарде поезије, то је на најбољи начин ви-дљиво и код сијасет сатиричних песама у опусу Пека Лаличића. Иако су сатиричне песме ретке творевине малог броја аутора који се њима баве, ипак имају сна-гу коју испољавају да би променили ток ствари. Лали-чићева песничка душа се бори афоризмима; његова сатирична жаока се опија песмом која га носи у виси-не међу најбоље творце дела посвећених нашој ствар-ности.
ДАЛЕКО ИМ КУЋА
Немила времена
за милост молим
да нас спасу
доброћудног Запада
и намењену нам срећу
подаре ђаволу.
Далеко им лепа кућа!
Пеко Лаличић влада материјом коју ствара. Он је творац који буди оно лепо у нама. Оно што чека боље дане за боље сутра. А код Пека то сутра је то што да-нас ствара, што нам нуди у својим афористичко-пе-сничким минијатурама. Његово сутра је дошло данас, а време које чекамо донеће нам борци попут нашег аутора, Пека Лаличића.
Скопје, јуна 2020. Васил Толевски
Биографија аутора
Пеко Лаличић (Гусиње, 29. септембар 1944) српски је песник, прозаиста, сатиричар, рецензент и критичар бројних књига.
Осмогодишњу школу је завршио у родном месту, Геодетску техничку школу у Београду, Вишу управну школу и Факултет политичких наука у Загребу и мастер студије стратешког менаџмента у Бору (МБА студије – Лондон). Радио је као геометар, правник, први и једини директор Дома омладине Мајданпекa, први директор Културно-образовног центра Мајданпек, секретар Већа Савеза синдиката општине Мајданпек, координатор за кадрове и координатор за системске послове у Руднику бакра Мајданпек и био активни друштвени и политички радник.
Пише и у бројним књижевним и другим листовима, часописима и електронским медијима држава региона објављује поезију, афоризме, прозу, рецензије и приказе књига. Заступљен је у бројним домаћим и страним књижевним зборницима, алманасима и антологијама.
Учесник је на многим књижевним конкурсима и манифестацијама и добитник више домаћих и међународних награда.
Афоризми, савремена и хаику поезија су му превођени на: енглески, руски, румунски, бугарски, македонски и словеначки језик.
Члан је Удружења књижевника Србије и редовни члан Матице српске.
Живи у Мајданпеку, Србија.
Дела
АЛУНЕКАНД ДИН ВИС (Исклизавање из сна) – поезија, на румунском, Лумина, Дробета Турну – Северин, Румунија, 1993
МИРИС СЕНКИ СВУДА – поезија, ЈП Штампа, радио и филм, Бор,1995.
ЗАПИС О ЛЕПОТИ – поезија, Ривел, Београд,
РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК – поезија за децу, Ривел, Београд. ВРТОГЛАВИЦЕ УМА – афоризми, Хероес, Сокобања, 2007.
БЕЛИ ЛАВИРИНТ – роман, Удружење писаца „Поета”, Београд, 2010.
КРИВА ОГЛЕДАЛА – афоризми, Удружење писаца „Поета”, Београд, 2011;(
ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – поезија, ПЦ – Лаб, Бијело Поље (Црна Гора). 2012.
СУНЦЕ У ОТКОПУ – поезија, ИП „Терција”, Бор и Рудник бакра Мајданпек, 2012. (поводом 50. годишњице рада Рудника), Бор, 2012
ЗВЕЗДАМА У СУСРET – поезија за децу, ИП „Терција“ Бор и Међународно удружење књижевних и ликовних стваралаца „Стихом говорим, Бијело Поље (Црна Гора), Бор. 2014.
ПРАЗНИ ЉУДИ – афоризми, ИП Терција Бор, Бор 2015.
СУД СУЗА – роман, ИК Рром продукција, Београд 2016.
БЕЛИ ЛАВИРИНТ – електронско издање романа на хрватском језику, Media Art Content Ltd, Нови Сад, Србија. 2017СУД СУЗА – Друго допуњено и измењено издање романа, ИК СВЕН Ниш, Ниш 2019 (ISBN 978-86-7746-758-6.; COBISS.SR-ID 276621068);
СИТНЕ МИСЛИ – мозгалице – ИК СВЕН, Ниш 2019. (ISBN 978-86-7746-764-7.
ЗАВОЂЕЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ – афоризми, епиграми и сатиричне песме, ИК СВЕН, Ниш 2021.
