Бојан Рајевић – Афоризми
Добро стојимо. Док се интонира химна.
Довољно је да зазвони будилник да ситуација постане алармантна.
Док радиш посао како треба, потпуно је свеједно које си владајуће партије члан.
Докад Америка мисли да лута ваневропским беспућима?
Држали муницију у фабрици кафе? Ваљда се зато и зове кафа у зрну…
За савршену тјелесну грађу овдје је довољно да немаш мозга.
Застава некад поносно вијори, некад не. Све како вјетар дува.
Захваљујући овима који новац крију на оф шор дестинацијама и ми имамо крипто валуте.
Зашто новине сахрањују живе људе? Зато што живе од читуља.
Зашто оболијевају и вакцинисани? Зато што болест не познаје разлике међу људима.
И кад смо пјевали Хеј, Словени, ми смо пјевали, па растурали.
И командант је могао да настрада током јуриша. Могла је да га погоди пјесма у кафани.
И ми коња за трку имамо, али се на њега не кладимо.
И стубови система могу бити од користи ако се кроз њих пропусти струја.
И то ми је неки композитор… Ниједна кладионица не носи име по њему.
Изашао сам у сусрет једном политичару. Учинио сам га главним ликом афоризма
