Бранко Вуковић -Афоризми (Избор)
Дај човјеку власт,
и зажалићеш што ниси на његовом мјесту.
За мене нема зиме.
Покрио сам се ушима.
Бомбардовали су нас и савезници.
Знају они да смо сами себи највећи непријатељи.
Колумбо је заправо тражио демократију,
јер ко год тражи демократију увијек открије Америку.
Добри смо домаћини.
Паразити се на нама најдуже задржавају.
Реалност нас увијек демантује.
Лако је да се на нама прави паметна.
Црногорци никада не критикују вођу,
јер у свима њима лежи вођа.
Није лако бити Србин.
Једва саставља крајност с крајношћу.
Кадија те тужи, кадија ти суди, али не вриједи.
Народ је вјечито незадовољан.
Дјеца политичара не одлазе у рат јер су лијепо васпитана.
Не иду тамо гдје нису позвана.
Најтеже је бити пророк у свом селу.
Нема ко да те слуша.
Застава поносно виори на државним институцијама.
Чега се паметан стиди, тиме се застава поноси.
Када сам ја био за опозицију, нико није био за опозицију.
Сви смо били за власт.
Његове књиге имају срећан завршетак.
Нема их у продаји.
Бог и Ева.
Батина је из раја изашла.