Милан Р. Симић – АФОРИЗМИ
Имам два кума.
Другог у мафији.
Да вештачка интелигенција замени књижевне жирије, награде на конкурсима биле би потпуно другачије.
Испрани мозак је трајно оштећење.
Наша улога у ропству је да глумимо слободу.
Наша најновија историја је књига жалости
Мислим, дакле немам испран мозак.
Код нас бирачи не воле неизвесност.
Одмах бирају веће зло.
У почетку, оригиналној историји изгубио се сваки траг.
Данас Божје заповести код нас не би објавиле ни једне новине.
По договору.
Жирију новац, мени повеља.
И добро обавештени извори шаљу нам цензурисане информације.
Других немају.
Све нам је даље светло на крају тунела.
Историчари чувају нашу славну прошлост.
То им је посао.
У историју књижевности не улази се на мала врата.
Срби су као рођени за диктатуру.
Наша будућност је у лавиринту.
Већина Срба свела је коришћење свог мозга на минимум.
После великог одлива мозга, остало је много мало паметних код нас.
Дошли моји у посету.
Рекоше ми да ми пругасто много лепо стоји.
Многи Срби нису на ружној слици о нама јер не воле а се сликају.
Медији у Србији су лажни сведоци.
Живео народ!
Док се могло.
Ово није здраво.
И лекове који се пију после јела пијемо на празан стомак.
Лидери смо у региону.
По броју непокренутих и прекинутих истрага против организованог криминала.
Писао бих све најбоље о нама, али ми савест не дозвољава.
Ја сам афористичар.
Уместо масе народа, на демонстрацијама се окупила маса полицајаца.
