Сенахид Незировић – ДЕЗЕРТЕР
Избегавах, откад за се(бе) знам
Сва предјела: плате, супе, чорбе
Нарочито: јагњећа печења и када роштиљам
Беше тешко уздржат се до последње „борбе“!
Чувао сам себе, увек
Од разноразних ђаконија, до дезерта
Прескачући чак и сласни бурек
Eнo, пољски WC гори од изеличког дерта!
А за софром, кобајаги, сви се стиде
Оцапаре комадине понајбоље
Гладне очи „њупу“ виде
Ждеру, па нека су добре воље.
Кад и код нас, опет, ратни „циркус“ дође
Гинуће фукара за комадић метала
Подригнуће пун џеп рачунџије – Вође:
„Цркни, бедо, ако досад још ниси крепала“!
Систем је уходан: Влада шаље топове
Богатуни, раздерћени, ако хоће, волове
Сиротиња мора дават што једино има – синове
„Забијати“, у сузама, самој себи голове…
Јах, у ЕВОЈ Босни, свега ти се нагледах
Корупције, хркљуша и шта не беше фер
Халапљиво једућ’ дезерт – севдићах
„Кидајућ’“ од пушке као пр(а)ви дезертер!
„Хећим“ тврди: неспособан за одбрану Отаџбине
А ја вичем: јазук бацит, појди ово, оно све из дерта
Урнебесни дернеци се настављају, док намигнем
„Слистићемо“ са хастала до задњега дезерта!
Кад те нема живог, јеб’о статус и хероје
Јебеш песму о нашему, мртвом пролетеру
У рату је најбитније преживети; да се „шушке“ броје
Слава, са главом на раменима, удебљаном дезертеру!
