Милан Р. Симић – АФОРИЗМИ
Коначно сам пронашао пријатног саговорника,
Почео сам да причам сам са собом.
Народ никада не пљачка своју државу.
Пљачка је власт.
Од како имамо измишљене непријатеље, на стварне не обраћамо пажњу.
Страни инвеститори нису ништа криви.
Власт им је платила да дођу.
Ако су они изабрано мање зло, какво је тек веће?
Од како су неки у комшилуку сазнали да сам афористичар, беже од мене као ђаво од крста.
Не знају шта је то.
Поштени избори наш су вековни проблем.
Можда је Бог на небу, али на земљи је ђаво.
Државу пљачка ко стигне.
Ко не стигне, поштен је.
И власт је на страни закона, али оној другој.
Не иде никако.
Кад се народ приближи опозицији, она пређе на страну власти.
Од како смо ушли у златно доба, Богу се молимо да нађемо излаз.
Нисам непристојан, али морам да вас питам
Одакле вам за три оброка дневно?
Хлеба и игара?
Може, али без хлеба!
Није за причу, али за афоризам је душу дало.
Операцију смо извршили иако хипохондру није била потребна.
Платио је.
Невине жртве никада не заборављамо.
Користимо их у пропагандне сврхе.
Тачно је да се историја понавља, али само до наше славне прошлости.
Код нас романе пишу и они који не знају ни афоризам да напишу.
Сведоци су се опарили.
Продали су доказе.
Многи би у рај, али викенде да проводе у паклу.
Колико сам био пијан?
Нудио сам мито лежећем полицајцу.
Имамо слабо памћење.
Заборавили смо и када је пао овај мрак.
У нашој историји још увек нема места за комунистичке злочине.
Пробудио сам се у голој води.
Сањао сам нашу срећну будућност.
Народ измишља.
У новинама нигде не пише да је код нас диктатура.
Читам политичаре као афоризме!
Не вреди, покушао сам све.
Ово је афоризам који не жели да буде прочитан.
