Сенахид Незировић – Ода хигијенском концу за чишћење зуба, са окусом менте
Тада сам још био у фазону надахнућа
Чувеном „Одом господском кастору“
Знаменитога Силвија Страхимира Крањчевића
Но, само у ОНОМ времену и простору.
Власт беше (не)милосрдна, црвена
За себе јагмила најбоље комаде печења
Намеро рушећи чак и правила поста, црквена
Ја, бунтовник без разлога, видех функционерска бечења.
Каста Богохулних дилетаната, јањичара
Иза софри је остављала само голе кости
Наликујући на увек гладног стрвинара
Са поруком народу – фукари: гладуј или пости!
Другови нису бацали комадине меса
Нама који смо били вазда антипротивни
Него, својим џукелама из обичног беса
Битно је да су товљени – готивни.
Стога и пишем од хигијенском концу
С окусом менте, за чишћење зуба
Знајући да зулум власти у караказан лонцу
Мора, пречицом, до властитог руба.
Бебицама које се рађају, зубића раширених
Стављајте на чело, уместо било каквог новца
Као изненађење од свих, скривених
С окусом менте, паковање хигијенскога концa!
