Dušan Dojčinović – KAD SU BLOKIRALI SAOBRAĆAJNICU
Bejaše puno ljudi, u dva popodne, jer seljaci, nisu još prodali sira na Zelenoj pijaci na Niškoj ulici, i kod ove pijace, kod Lidla.
Kako su oni blokirali saobraćajnicu, u Širokoj Čaršiji, a ona je bila načeta radovima, kao što je i saobraćajnica Bulevar Nikole Pašića, kod pokojnog Leteksa, pa se napravila gužva, mnoštvo sveta, ljudi, kod sata simbolu otpora, u Zanatskom Centru Dezert.
I ja ko nepristrastan, priđoh da me uslikaju za televiziju, a i da uslikam nešto, i snimim za prestoničke novinare, i načuh, kako pričaju :“što ne dođoh buldožerom“!?
„pa da te istuku kao onog u Šapcu!
-“ sa, dva šlepera, da si došao, nego i oni su zauzeti poslovima, i nisu naši“!
„nema ni žive motke“!
„pa kad si prodao,one fosne, za letnjikovac!“
„pa, da i to što kažeš“!
„A,milicija neće da nas dira“!?
„pa ko u onom vicu, o ženskama“!
„kako stojiš s milicijiom“!!?
„ne diram ih, ne diraju me“!
„al’, će da nas snime sve“!?
„to, da!
“ nego šta ovaj, truća i ekspropijaciji“!?
„pa to je gotovo“!
Završeno“!
„potpisao je“!
„al još nije završeno“!
Mlatiće praznu slamu, tek, do 16. januara, tako je najavljeno.
„A ti ćeš, da izađeš na referendum!!“ „Ne!
“ znači, daćeš glas, sendvičarima“!?
„ma, ne!“
I onda se okupljeni narod spontano izdra, na sav glas :“ne damo, Srbiju!“
„Ne damo, Srbiju“!
„Ne damo,Srbiju“!
I kad završiše sa skamdiranjem, i ja koliko da štrčim,se izdrah:“ne damo Srbiju“!
A oni, građani se, osvrnuše pa se horski nasmejaše:“ha, ha, ha, ha!
Ja se postideh, zarumeneše mi se obrazi. I prokomentarisah:
„pa stvarno, jedna nam je majčica , Srbija!
“ nit se osećam ko onaj od pristojne Srbije što je trčala, autobusima sa sendvičima, u Arenu, a, ni od ove Srbije, što s razlogom izražava nezadovoljstvo, i još On kaže da su oni od manjine u ovoj jednoj lepoj Srbiji, sa Drinom, sa Jadrom, sa Leskovcem u srcu.
„Nije Srbija lubenica, od nakupaca, pred pijacom, u ulici Kralja Petra Prvog.
-Pa da se cepa, na pola!
A jedan mi se izdra:“ ‘oćeš glavu, da ti, rascepim! A!? “
I ja se ucvikah, i rekoh milicajcu s brkovima!
-Ovaj, mi preti!
-A, brka, milicajac, ćuti.
-Jer, On je rekao, da, milicija, ne reaguje, samo ako dođe do tuče.
I tako se završi, protest s razlogom, sa nezadovoljnim Leskovčanima i Leskovčankama.
I kad dođoh kući, majka mi viče:“smanji radio!
A ja zapanjen, rekoh :“ aaaa!?
I ono se završi, Cirkus M, na Belle Amie radiju, kad pročitah ovo Miji Kuliću, pre četrnaest časova, na slušalicu, fiksnim telefonom, kad poče ona odjavna špica sa Đoletom:“odlazi cirkus iz našeg malog grada“..
A ja počeh da razmišljam da l da idem, na protest, ili ne?
Dušan Dojčinović
