Милан Р. Симић – АФОРИЗМИ

Објави Сатиргора

 

Пред законом смо сви једнаки, али Марфијевим.

Код нас је и народ један од главних јунака, али само у сатири.

Шта вреди што је од Бога гратис када црква све наплаћује.

Лако је за афоризам рећи шта је писац хтео да каже.
Реците ви то за савремен српски роман.

Били смо небески народ.
Сада смо небеска најјефтинија радна снага.

За разлику од појединаца, народ не прислушкују.
Народ није луд да прича шта стварно мисли о њима.

Боже, не волим више све ближње своје.
Годинама ми не враћају позајмљен новац.

Имами бисмо много више итомишљеника.
Да имамо слободу говора.

Ружно је рећи да је то било братоубилаштво.
Лепше звучи ако кажемо да смо са непријатељем били у крвном сродству.

Невољно сам постао писац.
Глумим да живим од писања.

Необавештени сатиричари су хумористи.

Победници пишу историју у коју ни поражени не верују.

Слободо говора, нема потребе да се враћаш.
Остали смо без речи.

Историја се понавља да би и пораженима испунила жеље.

У затвору сам.
Садио сам марихуану, али није био државни пројекат.

Код нас нема прислушкивања, али има паметних зидова.

Нико не зна шта је писац хтео да каже, али његова награђена књига одлично се продаје.

Држава, то сам ја.
Живим од кредита.

Дигао сам руке.
Више се ни ја не борим против беле куге.

Демонстранти се нису надали толиком броју полицајаца на демонстрацијма.
Они сви имају од чега да живе.

Многи у Србији не дају знаке живота.
Бојим се да их живе не сахране!

Погледаје како се само ови на власти облаче.
А сви видимо да би им пругасто наајбоље стајало.

Категорије: Афоризми