Бардови сатире: Валентин Димитров (Бугарска) – АФОРИЗМИ И МИНИЈАТУРЕ
АФОРИЗМИ
Врхунац политичке проституције – продаја љубави према отаџбини.
***
Није добро што постоји подела власти. Свако нас краде посебно!
***
Европа је једну гвоздену завесу заменила многим димним завесама.
***
За странке је коалиција као јавни тоалет. Потребна им је само у случају велике нужде.
***
Ко има политички имунитет, не може се заразити поштењем.
***
Гране породичног стабла шире се ван отаџбине.
***
Међу песимистима се нађе понека будала, али међу оптимистима је много идиота.
***
Газе нас по улицама. Још горе је што нас гази и точак историје.
***
Влада неће поднети оставку зато што је погинуло неколико људи, а још мање зато што умире само један народ.
***
Да су криминалци на време стрпани у затвор, до сада би добили амнестију!
***
Ништа више није писао после молбе за пријем у Савез писаца.
***
Ако те мало ко хвали, онда си таленат, ако те сви хвале, онда си будала!
***
Слобода говора је подигла цену ћутања.
***
Брак је злочин против љубави. Постоје судије, сведоци и жртве.
***
Од свих криминалаца, пензију имају само они који су радили за државну плату.
***
Савршени државни злочин – сви смо ми жртве, а нико у власти није крив.
***
Подржите владу ‒ да нам се не сруши на главу!
***
Немој увек тежити да будеш први! Ти, ипак, ниси сперматозоид.
***
Неписмени шефови диктирају секретарицама, неписмени политичари нам диктирају живот.
***
Када постанеш богат, долази тренутак кад нико не може рећи да си глуп.
***
Фатаморгане нас спречавају да видимо пустињу.
***
Мале лажи су у свакодневном животу, велике – у политици, највеће – у историји.
***
Историјски парадокс: од оних који су нас бомбардовали, куповаћемо авионе.
***
Изабрали смо их да нас воде. И воде нас ‒ за нос.
***
Јучерашњи разлози су сутрашњи изговори за данашње глупости.
***
Каква год да је глава, наша риба увек смрди.
***
Има нешто горе од корупције! Нико неће да те поткупи.
***
Институт је радио на новом закону: бацили су Њутнову јабуку у Архимедову каду.
***
Глуп поручник се нада да ће постати генерал, а паметан – генералов зет.
***
Глупост је најбоље ђубриво за цветање мудрости.
***
На броду лудака, мудрог сматрају црном овцом.
***
Кад смо видели шта се дешава у држави, скоро да смо остали без речи. Једино су нам остале псовке.
***
Добро је што су људи богати! Још је боље ако су богати људи.
***
Највиши облик сажетости је ћутање.
***
Ми смо рођени као копије. Тада само неки успевају да постану оригинали.
***
Највећа усамљеност је у гомили.
МИНИЈАТУРЕ
БРОЈАЊЕ
Гладни броје залогајe. Затвореници – дане. Романтичари – звезде. Болни – таблете. Мачоси – љубавнице. Социолози – проценте. Дебели – калорије. Странке – чланове. Статистика – емигранте. Економисти – незапослене. Лото – наивне. Графомани – књиге. Полиција – лешеве. Пензионери – ребра. Будали – мухе. Паметни – паре. И Бугарска броји… обрнуто бројање!
ЛАЖОВИ
Влада лаже Европску унију. Политичари лажу бирача. Бизнис лаже раднике. Лекари лажу болесне. Банке лажу депоненте. Криминалисти лажу полицију. Наука лаже праксу. Култура лаже публику. Тржиште лаже купце. Али и ми не падамо ниже. Залажемо глад!
КАТАРЗА
Годинама га је сумњало. Месецима га је истраживало. На крају су га ухватили. Разоткрили су га – малверзације за милионе! Срам, пад, презир… Требао му је катарзис! Али он није признао. Није дао оставку. Није вратио новац. Није скочио са прозора. Није легао под воз. Није прогутао цијанид. Није се пререзао по вене. Чак није ни скинуо имунитет! Направио је нешто велико, достојно, невиђено – испљунуо се у сопствено лице!… Прегнут над базеном у својој швајцарској вили… Катарза! Олакшало му се… На други дан кренуо је по банкама да види салдо на рачунима…
ЦИВИЛИЗАЦИЈА
Ходили смо кроз девствену шуму у коју није крочио људска нога. Нема пута, нема стазе. Над високим зеленим дрвећем – плаво небо, бели облаци. Певаху птице, Бубљала је бистра река. Корачали смо у сочну траву, између гљива и дивљих цветова, крај густих жбуња. Није било ни трага од цивилизације… Ево је! Овде-онде по који и други кондом…
ВЕЛИКА ПОТЕРА
Гоњели смо снове. Гоњели смо циљеве. Гоњели смо успехе. Гоњели смо рекорде. Гоњели смо профите. Гоњели смо ветар. Гоњели смо лоше. Гоњели смо ђавола. И шта? Глад нас гони!
Валентин Димитров рођен је 1946. године у Варни, граду на црноморској обали. Један је од најбољих и најпродуктивнијих бугарских сатиричара и одличан познавалац прилика у бугарској сатири и заступљености овог жанра у медијима. Завршио је Високу војну поморску школу и 33 године је служио у војној флоти. Године 2002. прешао је у резерву, од када је одговорни уредник за Варну националног поморског часописа „Kлуб Океан“. Члан је Савеза независних бугарских писаца и Московског клуба афористике. Његова стваралачка делатност обухвата око хиљаду и пет стотина публикација у периодичној штампи. Пише хумореске, приче, минијатуре, епиграме, афоризме… Радови су му објављивани у различитим зборницима, часописима, новинама, електронским издањима и радио емисијама. Редовни је сарадник седмичника „Стршел“ и месечника „Kњижевни свет“. Састављач је, уредник, аутор и коаутор десетак књига, добитник је 12 новинарских и књижевних награда, међу којима и признања Савеза независних бугарских писаца за животно дело.
