Slavica Agić – Aforizmi
– I ja živim od mita. Mit o mom dedi me duhovno održava.
– Decenijama se borimo sa raznim izazovima, te ne čudi što smo iz svega izazvani.
– Kada je odlučio da se vrati korenima, nije pronašao stablo.
– Sreća naša pa ne verujemo u ništa, tako da možemo slušati svašta.
– Tolika je tvrdica, da sa nikim ne deli ni mišljenje.
– Podzemlje se visoko kotira.
– Da nam je ostavljeno na volju, ostavljeno je. Od volje nam post.
– Naša kriza se ne oseća. Živi se.
– Promenili bi mi dioptriju. Ali i to se plaća.
– Danima mi se krčka – želja za dobrim ručkom.
– Sada kada smo ušli u godine, više nam se ne ide u krajnost.
– Kad god stigne penzija, stisnem zube. Uslovno posledična reakcija.
– Ne čudi što je dotle dogurao. Još kod učiteljice mu se gledalo kroz prste.
– Neki su mirni. Uz zakon imaju i zaklon.
– Još se samo penzioneri pale. Na penzionerske kartice.
– Džabe nas potpiruju. Ugasili smo.
– Granica naše izdržljivosti nije izdržala, ali mi jesmo.
– Zašto se čudimo. Oduvek je bilo; ko ima, taj se štima.
– Danas i vetrovi duvaju mudro. U krug.
– Danas, ako hoćeš nekoga da iznerviraš, samo mu najavi posetu.
