Dragana Pašić – Aforizmi

Објави Сатиргора 16. март 2024.

I kad idemo u korak s vremenom, prolaznost nas sustiže.

Pamet obično najviše prosipaju oni koji se najviše guše u svom neznanju.

Zemlja ima samo 2 polutke. Možda je zato toliko gladnih.

Jedina dodirna tačka između mene i nekih ljudi je tačka rastojanja.

Sebi nikad ne uskačem u stomak. Od takvih mi se prevrće želudac.

Prodajom duše đavolu počela je privatizacija prirodnih dobara.

Nepisano je pravilo da u očima sve piše.

.Ljudi teški kao crna zemlja često izrode najbolje ideje.

Posjetila sam juče doktora. I dobro je doktor.

Život piše romane. Stranice trgaju ljudi.

.Živimo u takvom blagostanju da od tolikog dobra nismo ni primijetili da smo u
nestajanju.

I na prazan stomak ubaci nešto u glavu.

Današnji ključ uspjeha drži se u rukama punim novca.

Kad žena drži tri ćoška kuće muškarac je satjeran u četvrti.

Ne znam kakva sam pod uticajem alkohola ali drugi kažu da sam da me priviješ na
ranu.

Tamo gdje bolesna sujeta postavlja dijagnoze, nema zdrave konkurencije.

Badava znanje u malom prstu ako nedostaje crno ispod nokta da ga i praktično
dokaže.

Kad sabiram utiske o ljudima koji sve rade iz računice, skratim postupak i
pomnožim ih sa nulom.