Антон Павлович Чехов – Мисли
Добар човек може се постидети чак и пред псом.
Жене не праштају неуспех.
Краткоћа је сестра талента.
Људима који нису даровити, а имају претензије, ништа друго не остаје него да поричу праве таленте.
Част се не може одузети, она се само може изгубити.
Боже, не дозволи ми да осуђујем, или да говорим о омоме што не знам или не разумем.
Човек је оно у шта верује.
Све неразумљиво је тајанствено и због тога страшно.
Ако се плашите усамљености, онда се немојте женити.
Изругивање над туђим патњама не сме бити опроштено.
Како су некад неподношљиви срећни људи, они којима све полази за руком.
Писац треба много да пише, али не треба да жури.
Пишите роман целе године, затим га пола године скраћујте, а потом штампајте.
Лакше је молити сиромашне него богате.
Никад није рано да питате себе: да ли се ја бавим послом или глупостима?
Кажу: на крају крајева истина ће победити, али то није истина.
( Преузето: „Афоризми руских класика“ – Приредили и превели Алма и Ђорђе Оташевић – „Алма“ Београд, 2018)
