Slavica Agić – Aforizmi
– Za njega kažu da je sitni zelenaš, ali zato oko njega buja šarenilo.
– Televizija je i dalje prozor, ali sve više u nesvet.
– Profesor mu je poklonio ocenu, a i kloni ga se.
– Oni bi nas na stub srama, jer drugi nemaju.
– Kad su cvetale tikve izgleda da smo previše udisali njihov miris.
– Pored svih ovih zabluda, prikačila nam se i zabludela ovčica.
– Držimo se za slamku spasa, ali šta je jedna slamka među vihorovima.
– U firmi su redovno održavani štrajkovi upozorenja. Sve dok se nije zatvorila.
– Puni su k’o šipak. Zato nam ga i daju.
– Naši vozovi su prošli. Sada možemo da obijamo pragove.
– Njegov anđeo čuvar ne zna šta da radi sa takvim đavolom.
– Otvoren je novi Dom za stara lica. U njega smo ih zatvorili.
– Ne puzi više njima. Prignječili su ga.
– Dok sam bila mlada upoznavala sam se sa lekarima. Sada mi ih preporučuju.
– Nije pravda slepa, ali ume često da namigne.
– Pravda ništa ne traži, jer ne vidi ništa u ponudi.
– Ako mu padne kamen sa srca neće imati šta da ga drži.
– Toliko dugo postimo da bi hrani sada trebao putokaz.
– Na koru od banane ne mogu da se okliznem ni da hoću. U najboljem slučaju, od bundeve.
– Za lov u mutnom se mora namestiti jasan mamac.
