Милан Р. Симић – АФОРИЗМИ
Доушници, а сада сви на посао!
Обележавамо Дан победе над прошлим фашизмом,
Дан победе над садашњим одредиће време пред нама.
Масовни злочини бришу се из историје.
Да не би утицали на наша поколења.
Злочинци више не носе маске.
Носе их сведоци.
На нашем путу у срећну будућност власт је поставила барикаде.
Један сам од угледнијих верника.
Поштујем неколико Божјих заповести.
Одавно нисам добио књижевну награду.
Од како су их књижевни кланови приватизовали.
Код нас су сви лопови који не могу да докажу порекло своје имовине.
Тачно је да ћутим, али за разлику од вас ја то чиним пркосно.
Једини услов конкурса је да победник испуни захтеве чланова жирија.
Ако немате за фантомку, имате чарапу.
Истерали смо правду из суднице.
Ометала је суђење.
Држава је успела што мафија није.
Организовала је криминал.
У историју књижевности не улази се преко реда.
Отпор народа не воли да се експонира.
Заблуда је да историја икоме суди.
Она само води записник.
Јуче сам се јавио коме треба.
Од данас сам факултетски образован.
Не бавим се писањем, али мој живот пише роман.
Имао сам кошмар.
Сањао сам домаће издајнике на власти.
Нема разлике између власти и опозиције.
И једни и други рачунају на просту бирачку већину.
Када би историја отишла на полиграф, многе историчаре више не би нико читао.
Деца комунизма нису за поправни дом.
Она су за затвор.
Сви Срби стаће под једну лупу.
Већина писаца пише за читаоце без укуса.
Не вреди да их тужимо.
Порекло имовине доказаће продајом магле.
Организатори и чланови жирија донели су једногласну одлуку о победнику књижевног конкурса.
Бирам улоге.
Глумим само у представама иза завесе.
Оно о чему пишем не свиђа се многима.
Имамо толико књжевних награда а немамо најбитнију.
Награду за најбољи плагијат.
У њиховом речнику реч Устав више не постоји.
Религијска мудрост у једној реченици.
Што није по Богу, то је по ђаволу.
Шта вреди што је закон нов када су рупе у закону старе.
Вођу не цитира нико нормалан.
Власт ће на изборима имати мање гласова, али проблем ће решити Република изборна комисија.
Кад се гладује, не прича се.
Као читалац нисам знао шта је писац хтео да каже, али сам као књижевни критичар схватио.
Платио је критику.
Саобраћајни полицајци не примају мито, само наплаћују без признанице.
Господине судијо, то није био мито.
Мене су само частили.
Рехабилитовани још нису прославили улазак у нашу историју јер је фалсификована.
Ко каже да код нас нема слободе писане речи?
Читате ли ви графите?
Осећам се надахнуто као Данте.
Шта желите данас да читате о нашем паклу?
Судија невино оптужене није прогласио кривим, али их је казнио из превентивних мера.
Мрак једе без сведока.
Шта се променило у српској сатири?
Некада су наш најбољи афористичар и неколико његових најближих колега за сваку своју нову објављену збирку афоризама (без обзира на квалитет) добивали по неколико књижевних награда.
Сада за сваку своју нову објављену збирку афоризама (без обзира на квалитет) по неколико награда добијају само некада најближи сарадници нашег најбољег афористичара.
Судију смо подмитили да би победила правда.
Наравно да су биографије плагијатора најлепше.
Преписане су од више аутора.
Доакао сам цензорима.
Једно пишем, друго мислим.
Опаметили смо се.
Више не чекамо боље сутра.
