Slavica Agić – Aforizmi
Gledala sam izvršitelje u šoku. Ni slutila nisam da neko može tako nešto da izvrši.
Nova Uprava u preduzeću je uzela papire u razmatranje. Vrednosne.
Naravno da se izgradnji metroa najviše raduje podzemlje. Svoji na svome.
Oni što guraju glavom daleko doguraju. Bezglavi još dalje.
Na našim njivama je uveliko procvetalo – poljsko cveće.
Račune plaćamo po principu; drž – ne daj, drž – ne daj – isključeno.
Današnja dobrodošlica; dobro nam došli, kada odlazite!?
Na državne jasle nisam nikako mogla. Nisam se uklapala u zapregu.
Oblačim se svedeno. Svelo se sve na jednu suknju i bluzu.
Kada je počelo zatvaranje fabrika, krenulo je sve po zlu. Onda su zli sve i odneli.
Zaćutali smo kada smo na svojim leđima osetili da je ćutanje zaista zlato.
Najzad sam nabacila novu garderobu. Sva je iz seknd henda.
Ni ovog leta neću ići na letovanje. I ništa mi ne fali. Sem novca.
Koliko vraćam banci kredit, ispada da se borim za njen prosperitet.
Šefu sam rekla sve ono što sam mislila kao i on.
Naše preduzeće nije nestalo. Samo posle privatizacije više nije bilo naše.
Dobrota je dobra, ako ne moraš da se kaješ zbog nje.
Kula od karata se (kad – tad) sruši svakom kockaru.
Više se ne nadamo boljem životu. Shvatili smo da od ovoga, za nas, nema boljeg.
Više se ne trudimo da političare hvatamo u laži. Mogli bi se uhvatiti u mrežu.
