Slavica Agić – Aforizmi
– Bolji život je već dugo na pomolu, ali nikako da se promoli.
– U praznu glavu ne može ništa da stane.
– Bolje cene? Sve su to isprazne priče, dok su puni rafovi.
– Mladi su pronašli posao, samo starijima je sve teže da ga obavljaju.
– Kad sam se zaposlila bila sam ponosna na moju radničku knjižicu. Tek kasnije me je osramotila penzionerska kartica.
– Dok je iz preduzeća nestajalo, svi su ćutali. Posle je svaka priča ličila na prazno kokodakanje.
– Ni čekanje ne zna šta nas čeka.
– Političari ponekad žele da čuju i glas naroda. Pesmu na Narodnom poselu.
– Ne pozivam se na glas razuma. Obezrazumljen je.
– Onima sa punim džepovima su uvek bolje cene.
– Svetu ne možeš sve ugoditi, ali zato svet uvek pogodi nas.
– Posustasmo, jureći bolje cene.
– Uz ovolike emisije o kulinarstvu, sve više nam krče creva.
– Izveštačili smo i mi svoju inteligenciju. Idemo u korak s’ vremenom.
– Pravda je od samog nastanka stabilna. Uvek je kod istih.
– U pokušaju iskorištavanja rupe u zakonu, proleteli smo kroz nju.
– Takvi smo mi. Uvek nađemo nešto čime muke mučimo. Sada smo eto, pronašli sebe.
– Naša radnička volja je nestala – u plati nevolji.
– Moj život je potpuno u redu; ispred pulta u banci, u prodavnici, apoteci, pošti…
– Mala privreda je bukvalno shvaćena. Sve je manja.
