Snežana Marko – Musinov – Poezija
Baš svašta
Zbrda, zdola, pesma nova,
ne manjka motivacije
dogod je akcije,
tu se život stvara,
nedrug opajdava,
tu se lomi,
tu gori,
tu se prašta,
radi mašta, pršti,
tu se… svašta.
Jašta.
Zamoru materijala se
nebriga ne oprašta,
da se menja
– realno nema zašta.
Pozitivan stav
Kad u užitke ubrojiš uštipke,
znam, još si dete,
kad mariš za društvo
iz školske klupe,
kao čovek, daleko si od krpe,
i ma koliko imaš godina
u tebi deteta ima,
prirode ti puna usta,
urbanisti – menjajte plan
da od parka ne ostane
samo želja pusta,
da mesto drvoreda
ne zavedu betonskog reda
da u nas ledeno gleda
i straga i spreda,
naše su potrebe druge:
umesto međ’ beton,
hoćemo međ’ ljude,
daj bože da tako bude,
da s loptom dajemo primer
kako je to biti dobar cimer,
bez guranja molim,
srećan sam što postojim,
gunđalo me ne zovu,
ne bih da menjam rolu.
Ko ne planduje
– ne samuje;
bez rada se propada.
