Јане Атанасов – Афоризме
Quo vadis homo? –питао сам једног министра. Homo homini lupus est!– одговорио ми је.
Ако не знаш колико знаш, мислићеш да знаш све.
Нико није савршен али има и таквих што нису довршени.
Тражи преко хлеба лепиње а није зарадио ни за со.
Онај што много прича много и зна. Да прича.
Сви смо некада били деца. Али неки никада не престају сисати.
Некада су жене годинама чекали своје мужеве да се врате из војске или са печалбе.
Данас једва чекају да изађу из свога дома.
Спортска дисциплина скакање. Цене скачу до неба а потрошачи падају у очајање.
Надуван у образима као кошаркашка лопта а кажу био безобразан.
И у најранијој фази живота препознаје се нула од човека.
Вече је предсобље ноћи.
Не савија више кичму ни пред ким. Има ишијас.
Напредују у сваком погледу. Напредак им је видљив само двогледом.
Силни су увек у праву. Зато је свет постављен накриво.
Коме недостају вредности додаје себи на значаја.
