Васил Толевски – Изабрани афоризми
Диригент нам обећава срећну будућност.
Оркестар увежбава посмртни марш.
Увек гласам средњим прстом.
Тако сви знају шта мислим.
Држава и црква се опет уједињују.
Спремају нас за загробни живот.
Код нас нема криминалца који је на слободи.
Сви су на власти.
Осакаћени смо.
Немамо ни левицу ни десницу.
Само једном се живи.
Али не овде.
Наш геноцид биће економске природе.
Поцркаћемо од глади.
Председник и премијер треба да су као један!
Зашто народ два пута да псује?!
Испред Скупштине нема контејнера!
Ђубре је унутра.
Кривци су утврђени.
Тако утврђени да им нико не може ништа.
Магарац је наше горе лист.
Има алат и за љубавника и за доушника
Лопова индивидуалаца је све мање.
То су одметници система.
Нама не треба еутаназија.
Имамо реформе.
Овакве будале мајка више не рађа.
Зато се прешло на клонирање.
Ту има и слободе говора и слободе мисли.
Само не смете да говорите оно што мислите.
Програм владе могу да читају и деца.
Детињаст је.
Тест интелигенције није прошао код нас.
Није наш ниво.
Кажу да смо глупљи него што изгледамо!
Знао сам да заостајемо у лепоти.
Умало да изађемо из кризе.
Али сиромаштво нам је затворило врата.
Овако добар оркестар
никад нам није свирао на сахрани!
Напорно је јести три пута на дан.
Треба преврнути толико контејнера!
Никако да погоде укус народа.
Јер све што обећају народ прогута.
Умало да добијем највише народно признање.
Али за длаку сам промашио Вођу.
