Slavica Agić – Aforizmi
– Uvek je bilo onih koji su radili protiv nas. I uvek je bilo nas, koji su radili to isto.
– Toliko se loše poneo prema nama, da mu svaka čast, za nečast.
– Mi nemamo tu dilemu da li je čaša polupuna ili poluprazna. Prazna je.
– Čuo je da se dobro dobrim vraća. Njegov udarac je bio još bolji.
– U narod se uvek može pouzdati, jer ga, ovako ili onako, uvek može zauzdati.
– Previše smo smišljali. Zato nam je ovoliko besmišlje.
– Laž ne moraš lažirati. Sama sebe popunjuje.
– Kontakt; učenik – nastavnik – roditelj, treba postaviti na on lajn.
– Krive su noge.
– Rast penzija je zaista izuzetno dobar. Za ove sa dobrim penzijama.
– Penzije se sporo menjaju, jer nadležni smatraju da starost teško podnosi nagle promene.
– Držimo do vekovne tradicije. I dalje najviše volimo preoravati drumove.
– Nismo više slični. Isti smo. Niko se nikom ne raduje.
– Izašavši s’ istinom na videlo, on se više nigde ne vidi.
– Sit gladnom ne veruje, a gladan bi poverovao kad bi ga sit nahranio.
– Moj poslodavac se obogatio, od žuljeva na rukama mojim.
– Sada kada najzad držimo sve konce u rukama, možemo početi i štrikati.
– Ni budale neće više da budu lude. Dozvale su upamet veštačku inteligenciju.
– Ako ukanališemo svoje mišljenje u njihove tokove, počeće i nama doticati.
– Neka ne čudi što su se uvukli u sve pore društva. Zato se i zovu uvlakači.
