Милан Куриџа – Мост на Дрини
Лете вране, ласте лете
и по неки врабац.
Водом Дрином плива патка
и по који жабац.
Људи иду преко реке
чамцем, скелом и душеком.
Неки пешке мостом ходе,
мој друг плива преко воде.
Свуда људи иду мостом
сами ил’ са својим гостом.
Само мостом Мехмедовим
преко Дрине вишеградске
није мого’ нико прећи
ни ходећи ни трчећи.
Преко Дрине нема моста
већ ћуприја од камена.
Није врат већ је шија,
није мост нег’ ћуприја.
Нема моста на том месту,
ал’ ћуприје свуда има,
у књигама, на сликама,
у песмама, романима.
Дрину за мост није брига,
дал’ га има или нема.
Она тече истим путем
брзо или ко’ да дрема.
