Милан Р. Симић АФОРИЗМИ
Нисмо зрели, ми смо за демократију трули.
Ако на нашу ситуацију гледамо као на партију шаха, народ има мат у једном потезу.
Фоторобот полицајца у цивилу није успео због капуљаче и фантомке.
Када народ дохвати мотке у руке, то неће бити у њиховој режији.
Штета је што наш народ не воли да се маскира.
Замислите га на протестима са капуљачама, фантомкама и бејзбол палицама.
Пробудио се бунтовник у мени.
Шта ми све не долази на сан!
Питају ме колеге са Балкана како живим?
Глуме да не знају какав је живот у колонији.
Место на лепој слици о нама није факултетска диплома.
Оно не може да се купи.
Дајте мрак на полиграф.
Да видимо чија мајка црну вуну преде!
Власник запењене дроге је у полицији.
Дошао је по њу.
Пацијент више није у животној опасности.
На обдукцији је.
Новине које читате, не рачунајући жуту штампу, имају славну прошлост.
Први број био им је независан.
У културу се улаже најмање јер није за широке народне масе.
У Србији нема сократоваца јер сви знају да све знају.
Мој алиби су лажни сведоци.
Не само реч, дајем вам и афоризме!
Докторе, није ми ништа.
Дошао сам само да ми кажете колико личности има у мени?
Шта ти не неправда!
Позвао сам се на Бога као сведока, а из суда му нису ни упутили позив за суђење.
Није то што мислите.
Капуљачу носим из сасвим других разлога.
Биографија у најкраћим цртама.
Не припадам књижевној мафији.
Има ли неки књижевни жири код кога може на рате?
Традиционално, дугове остављамо потомству.
Дозовимо се памети.
Није српски ко тебе каменом, ти њега хлебом!
Научио сам да пишем између редова јер сам добро знао каква нас слобода писане речи очекује.
У нашој душеној болници имамо Цезара, чекамо Брута.
Румунски сценарио не долази у обзир.
Ми нисмо плагијатори.
Рукопис сам завршио.
Још само да нашминкам биографију.
Душевни болесник није за дијалог.
Лако је некога избацити из лектире, тешко из наше фалсификоване историје.
Србија нема председника, само колонијалног слугу.
