Slavica Agić – Aforizmi
– Da bi sačuvao prijatelja, morao bi shvatiti da je i on samo čovek.
– Ako te tuđa sreća čini srećnim, ti si srećan čovek.
– Što više gajim (V)veru i (N)nadu, sve su mršavije.
– Neopevana je budala. Kakav će tek biti posle pesme.
– I politička scena je kao svaka scena. Igra se igra
– Od viška glava ne boli. Mog komšiju.
– U pasjim vremenima je narod otupio na ujede.
– Zaista smo dali sve od sebe. Onda je normalno da nam ne ostaje ništa.
– Ko s’ đavolom tikve sadi, dobije i uz tikve.
– To što nam nisu sve ovce na broju, ustvari ih nismo nikada ni imali.
– Na našim greškama je teško naučiti. Toliko su raznolike.
– Mi od bajatog hleba napravimo poparu, a onda od svežih laži blagostanje.
– Sukob interesa mi povećava kamata na kamatu.
– Ušao je na mala vrata, ali se brzo raširio.
– Nadajmo se, točak se okreće. Jedna gobelja u blato, druga iz blata.
– Snage imamo za sve kraće korake ka onome što dugo čekamo.
– Pokazivanje zuba nama isključivo služi za namontirani osmeh.
– Ne smeš mu reći da je ovca, a sam kaže da bleji ceo dan u kafiću.
– Legli smo na rudu. Zato rudarimo.
– Verujemo u lovačke priče jer lovostaja nema.
