Милко Стојковић – Прозорска осматрачница
Заседање кућног савета је трајало кратко, а одлука је донета изненађујуће једногласно ако се има у виду да се сви у породици изјашњавамо као Срби.
По закључку са седнице баба је именована за осматрача са прозора са задатком да прати збивања на улици, у ближем и даљем комшилуку, по могућству у широј околини и да информише породицу о томе.
Колико је познајемо неће јој то тешко пасти јер је ионако, до ове ситуације, важила за вођу локалног googla, па смо били сигурни да ништа лошије неће извештавати од „Информера“ и „Курира“.
Бабу смо ослободили обавезе одласка на пијацу, у продавницу, плаћања рачуна, чекања у редовима за намирнице (све смо то представили јавности као наш допринос борби против корона вируса), ослободили је обавезе спремања ручка, прања судова, чишћења, све у циљу да њено прозорско извештавање буде што детаљније и прецизније. Чак смо поред прозора поставили и сточић на коме смо јој сервирали храну. У почетку су јој недостајале турске серије и временска прогноза, али то није могло да се пореди са овом, за њу, душевном храном.
– Мали Перица има нове патике, а мала Јована нову шналу за косу, – биле су једне од првих вести.
Нису то биле неке вести, али како не би правили збрку у извештавању, одлучили смо да их касније селектујемо.
– Комшија Милан се враћа са посла, – следило је даље.
– Она ленчуга, – јавио се отац, – мене инвалида најурише, а нерадници граде државу.
– Милутин из треће куће лево купио нова кола! – информише званично лице наше куће.
– А кукумавчи, стење, цвили, псује власт, – проговори брат, – а овамо шверц-комерц уз благослов истих.
– Уууууууу, – узбуђено ће баба, умал је срчка не стрефи, – а комшиница Мица има новог љубавника!
На ову вест сви смо скочили и сјатили се крај прозора. То је требало видети. Готово новинарска сензација.
– Безобразница, – љубоморно ће мајка, – неко није променио толико чарапа колико она мушкараца.
Откад смо поставили прозорску осматрачницу знали смо ко је данас јео парадајз, ко купус, ко сојине саламе, ко кога мило гледа, ко је с ким у завади.
Све информације смо сврставали према квалитету, породицама, и евентуалним потребама за могуће комшијске расправе, а како прозор ипак има ограничен поглед на свет било је предлога да баби купимо двоглед или да поставимо камере које ће баба надзирати јер су наше потребе и глад за ширењем хоризонта знања из дана у дан расле.
И шта би…
Ово и не би било богзна колико занимљиво, јер свака кућа има своје прозоре осматрачнице, да се бабина стручност није прочула надалеко. Кaко и због чега не знамо, мада сумњамо да су је суседи осматрачи прогласили за највећу трачару у крају, те су је блатили, пљували, етикетирали, тек једног дана бануше људи са неке телевизије и одведоше је да им повећа гледаност.
Ено је сад, наша баба, главна звезда ријалити програма. И да не поверујеш, све захваљујући једном обичном прозору.
