Милан Р. Симић – АФОРИЗМИ
Не улази ми се у нашу историју.
Фалсификована је.
Свако има своје мишљење зашто не можемо да се сложимо.
Традиционано, мирни протести не завршавају се као бајке.
Није за причу.
То је са друге стране закона.
Представе за народ режира ко стигне.
Нисам за вешала, али многи јесу.
Од како је народ проговорио, доушници су остали без посла.
Не знамо колика је беда јер сиромашни не воле да се експонирају.
Нисмо заборавили невине жртве.
Користимо их у пропагандне сврхе.
Операцију није била потребна пацијенту, али нисмо имали да му вратимо кусур.
Пла¬ше се прав¬де.
Не зна¬ју ка¬ко из¬гле¬да.
Редовно посећујем свог лекара.
У затвору је због примања мита.
Сведоци смо савршених злочина.
Ср¬бин ви¬ше ни¬ка¬да не¬ће уда¬ри¬ти на Ср¬би¬на.
Пре¬шли смо на груп¬но де¬ло¬ва¬ње.
Свети циљ протеста.
Да се скину катанци са државних институција.
Са државном мафијом пашће и књижевна.
Нису све људске нуле исте.
Хуља је највећа.
Он више ни за своју сенку не зна чија је.
Терао ме ђаво да доктору показујем празан новчаник.
Узео ми је и њега.
Једна Србија је у мишјој рупи, друга на улици.
Не прислушкују ме деценијама.
Откако објављујем афоризме.
Више јавно тужилаштво променило је локацију.
Одавно је на другој страни закона.
Имамо највише факултетских диплома и доктората по глави полуписмених.
Враћамо криминал у илегалу.
Изненадила су га питања новинара.
Није им та послао.
Нико не напада Србију споља.
То ми ослобађамо државне институције изнутра.
Откако смо се пробудили, паметнији више не попуштају.
Правимо ново победничко постоље.
На овом које имамо не могу да стану сви пробуђени грађани.
Неће добити адвоката по службеној дужности.
Добиће неуропсихијатра.
