Милан Пантић – Афоризми
У очи сам му рекао да нећу с њим да се замјерам!
Твој кутак је мјесто гдје ти остављаш да сви могу да узму.
Сад кад сам своју дјецу извео на пут, како да им објасним да немају право првенства.
Да би се стигло до врха, мора много
да се тупи.
Чоколаду „волим те“ сам морао да купим.
Како освојити срце, а сачувати главу!?
Олакшавајућа околност, циганче је разбило празну тикву.
Ако треба, трошићемо и уранијум
да дођемо до литијума.
И глувонијеми се споразумијевају свако на свом језику.
И животиње се међусобно убијају. Поштују људска права.
Тешко ономе ко мени помаже!
Биће нам боље кад се угасе фабрике,
које производе губитке.
Крива линија што им истиче облине,
за жене је права.
Важно ми је Ваше мишљење, ако сте сигурни да је стварно Ваше.
Кад се гради, највише се полаже на руке.
Савременик сам времена које неће
вјечно трајати.
Успјешно се боримо против рака, скоро да га нема у нашим ријекама.
Раде најбоље што знају, али не знају
шта је најбоље.
Нисмо истомишљеници! О истом
исто причамо, а не мислимо исто.
Тражите лопову поријекло имовине?
Па не зна ни он од кога је све крао!
