Natalija Petković – Aforizmi
Zasecaju se u akcijama grane kriminala. Ali orezivanjem se još bolje razgranaju.
Korupcija je zapušila sve pore društva. Mnoge aterome ne možemo sami istisnusti.
Nekad su se kleli u čist obraz. Danas se kunu u svoju bradu.
Ne bavimo se mi petparačkim pričama. Ni pet para ne dajemo za njihove milione. Mi dajemo sebe.
Najteže je tvrdoglavom progledati. Kurje oko to uvek potvrdi.
Sluh s godinama slabi, a poslušnost raste. Nije sve u rečima, dosta je u neviđenju.
Biti u miru ili biti u pravu kod nas nije dilema. Obespravljeni se i ne pitaju.
Oduvek je bilo važno dobro povući. Danas se to radi uvlačenjem ili izvlačenjem.
Uvek su nule u začelju povećavale vrednost. I našu glavninu čine nule, ali u prvim redovima.
Dok god pritežemo kaiš, a država opasač, sve je na svom mestu.
Školovanje se uvek isplati. Naročito kad nam uplate poslednje rate.
U fazonu smo „ko ih šiša“. Hodamo uspravne glave – nakostrešeni.
Pravdu je lako zadovoljiti kad se sudija časti.
I pravda je na klackalici. Samo lako pretegnu teški džepovi.
Privreda je pala na niske grane, ali plodove opet teško ubiramo.
Sve su oči uprte u njega, a očima ne možemo da ga vidimo.
Vidljiv je nulti efekat. Mnogi svoju ništavnost poništavaju povećavanjem broja na računu.
Da je Konfučije naš savremenik i on bi bio samo Konfuzije.
Dobro su se okružili. Sve su to njihovi ljudi, a sve moj do moga.
Hrane se na državnim jaslama, pa misle da je trava zelenija. Ali ispaša uvek slabo daje.
