Милан Р. Симић – ПРОТЕСТИЗМИ
Међу нама нема дијалога јер не можемо очима да се гледамо.
Државна мафија научила је и полиграф да лаже.
Сада уче вештачку интелигенцију.
Многи су спремни да промене страну.
Када се власт промени.
Не верујем да ће доћи до демонстрација.
Борићемо се до последњег мирног протеста.
Душевни болесник успео је и у томе.
Добио је главну улогу у нашој трагедији.
Јесмо мирољубиви, али презиремо миротворце.
Мирни протести су још један доказ да више не поштујемо нашу традицију.
Све што ова власт чини за народ је за црну хронику.
Учествовали би и многи ветерани демонстрација на мирним протестима, али им се не свиђа тактика.
Многи Срби који жале за распадом Југославије нису приметили када се распала и Србија.
Уметници имају две обавезе.
Да допринесу борби против државне мафије колико могу, али и да се обрачунају са мафијом у уметности.
Пре него што су купили факултетске дипломе, за многе нисмо знали колико су нико и ништа.
После рушења диктатуре предлажем изложбу фалсификованих факултетских диплома и документације свих њихових пројеката.
Будући председник Србије мора да приложи оригинално лекарско уверење о здравствене способности.
Међу најсироманшијима у Србији многи су часни интелектуалаци.
Зове стручњаке својих господара из колонијалних сила да потврде како није било употребе звучног топа.
Ми зовемо неуропсихијатре из целог света да утврде његово здравствено стање.
Пета колона прво је поробила седму силу.
После редом све институције.
Књига је јача од звучног топа.
До хапшења је дошло, али није полиција ухапсила мафију.
Мафија је ухапсила полицију.
Биће у име народа, али се не зна када.
Нашу историју највише читају љубитељи хорора.
Некада су измишљали непријатеље, сада уставни поредак.
Многима се вратио разум.
Бог те питај где им је био до сада.
Када је Казимир Маљевич довршио Црни квадрат, мора да је на слици видео данашњу Србију.
Уз овакву цркву ђаво се не плаши крста.
Афоризам о протестима је књижевно ремек дело.
Има стотине хиљада ликова у њему.
Шта ко ради, наши историчари улепшавају прошлост.
Нико у свету нема ништа против фалсификовања историје.
Фалсификована историја је за интерну употребу.
Многи писци ући ће у историју наше књижевности, али само као чланови књижевне мафије.
Није криво испирање мозгова.
Многима мозак природно не функционише.
