Милан Пантић – Афоризми
Прошло је вријеме чекања. Сад чекамо да и ово прође.
Убиједили су ме да ми ни под санкцијама неће бити ништа горе.
Користим пречице, кад узмичем.
Из куће сам избацио огледало. Нисам се у њему препознао!
Зашто лажу? Зато што им не вјерујемо и кад истину кажу!
Ако вам покаже лакат, погледајте да мобилни није у руци.
Таман смо се спустили на земљу,
наступише поплаве.
Кршење закона је у границама дозвољеног.
Захтијевам пристојан живот. Кажу ми да нисам надлежан.
У афористици смо на корак назад,
још нико није досегнуо Виба.
Градили смо кулу од карата. То су биле наше улазнице за љепшу будућност.
Куповати домаће могу само страни плаћеници.
Полиција у акцији, добровољног давања крви!
Најављено је свечано отварање, дошло је до разваљивања.
Ту смо, гдје смо. Нигдје нисмо приспјели.
