11:52 – Nova knjiga aforizama Ninusa Nestorovića
Nedavno je iz štampe izašla nova knjiga aforizama Ninusa Nestorovića “11:52”. Knjigu je objavila Izdavačka kuća Prometej, a sadrži oko hiljadu aforizama.
Prethodna knjiga aforizama “Bože, uprosti nam”, čiji je izdavač takođe bio novosadski Prometej, privukla je veliku pažnju čitalačke publike. Doživela je dva izdanja na srpskom jeziku i jedno na slovačkom.
Recenzent knjige je Bojan Rajević, predgovor je napisala Ljiljana Pešikan Ljuštanović, a pogovore: Ivan Žozef Lončar, Mile Isakov i Robert Čoban.
Karikaturu autora knjige nacrtao je maestro Slaviša Ševrt.
O knjizi će se sigurno mnogo govoriti. Ko ne sme glasno da o njoj priča taj će šaputati…
Profesorka Ljiljana Pešikan Ljuštanović o autoru i ovoj knjizi kaže:
– Satiričar Ninus Nestorović neodoljivo me podseća na dete iz Andersenove bajke Carevo novo odelo. Među onima koji mudro ćute, on uporno ponavlja da je car go, ne razotkrivajući, pritom, samo carsku golotinju. U svojim najboljim aforizmima, on svima nama podmeće ono neumoljivo Gogoljevo ogledalo, ne štedeći ni nas ni sebe. Nestorović neumoljivo podseća one koji se teše relativizujući istinu, moral i pravdu da uvek,i u slepoj ulici, postoje prozori iza kojih neko gleda, vidi i pamti i govori, spasavajući svoju i našu dušu, jer: „Ako je ulica slepa, prozori u njoj sigurno nisu“.
AFORIZMI
Tek kad svane, biće nam jasno kao dan,
da smo sve ovo vreme, dok je vladao mrak,
bili glupi kao noć…
Od kada su se kriminalci prerušili u policajce,
policajci u demonstrante, vlast u opoziciju,
neškolovani u doktore nauka, laž u istinu,
Srbija se više prepoznati ne može!
Svuda u svetu ovce bleje.
Samo kod nas ćute.
Prvi put nismo čekali pet do dvanaest
da bismo promenili ono što je loše u našoj državi.
Čekali smo 11:52.
Najteže je rasterati mrak
ispred svojih očiju.
Tu je najgušći.
Ne dozvolimo svetlu
da pokvari naš mrak!
On nam je sve što imamo!
Što je mrak na političkom nebu veći,
to sjaj političkih zvezda više dolazi do izražaja.
Za čitanje satire je potrebna svetlost.
Za pisanje mrak.
Satiričari su kao svici.
Svetle samo u mraku.
Mnoštvo naših poznatih satiričara,
na sebi svojstven način, bojkotuje ovaj režim.
Neće o njemu ništa da piše.
Na satiričnoj sceni Srbije niko od pacijenata ne umišlja da je Napoleon.
Sve Domanovići.
“Aforizam me je održao!”, uzviknu satira.
Moji aforizmi su odlično skrojeni.
Svakoj vlasti lepo stoje.
Aforizam je ogledalo vremena u kojem se prelama piščeva duša.
Da biste videli kakav je čovek glavni junak u romanu
treba vam mnogo vremena.
U aforizmu se to odmah vidi.
Pošteni ljudi su potpuno beskorisni.
Njih čak ni u aforizam ne možeš da staviš.
Loše ljude satiričar perom ubada
tamo gde su najtanji.
U dušu.
Pišem samo o najgorima.
Boljih od njih za satiru nema.
Ukratko ću vam prepričati jedan aforizam,
a ako imate više vremena,
onda ću vam ga i pročitati…
Društveni otpad je stovarište materijala za izgradnju aforizama.
Materijala za dobre aforizme ima.
Fale majstori.
Otpornost materijala od kojih se prave satirični
aforizmi je velika. Zato oni tako dugo i traju…
Znaci književnog puberteta: počinje da raste ego,
javlja se kriza identiteta,
dolazi do prvih zaljubljivanja u svoja dela…
– Ninus Nestorović –
Ninus Nestorović, pisac. Satiričar. Rođen je 10. septembra 1965. u Smederevskoj Palanci. Živi i radi u Novom Sadu. Po zanimanju je carinski inspektor. Otac troje dece: Katarine Sare, Mihajla i Tee. Objavljena dela na srpskom jeziku: “Izgužvane misli”, “Sizife, Srbine”, “Neraskidiva veza”, “Vojna tajna”, “Ćuti i plivaj”, “Bože, uprosti nam”. Ovo mu je sedma knjiga aforizama.
Objavio je i na makedonskom “Odabrane aforizme”, na poljskom “Diktator i ja” i na slovačkom jeziku “Bože, uprosti nam”. Priredio je Antologiju novosadskog aforizma “Pečat vremena”. Dobitnik je značajnih književnih nagrada: “Radoje Domanović”, “Laza Kostić”, “Vibove”, “Tipar”, “Jovan Hadži Kostić”… Višestruki pobednik je skoro svih festivala humora i satire organizovanih na prostoru bivše Jugoslavije: “Čivijada”, “Zlatna kaciga”, “Danilovgrad”, “Strumica”, “Satira fest”… Preveden je na dvadeset stranih jezika. Zastupljen je u mnogim domaćim i stranim antologijama aforizama.
(Preuzeto sa portala „SINHRO“)
