Милан Живановић – Афоризми
Плашим се пароле: „Војводина је срце Србије“.
Одавно смо у врећи. Сложан народ..
Осећам се као риба. Испод нивоа.
На штап смо навикли. За шаргарепом још јуримо.
Држимо се револуционарне традиције. Још смо у тунелу.
И сунце путује на запад.
Ми смо расејан народ.
Вратио сам се на огњиште. Не могу више да плаћам струју.
Лепо села, лепо горе. Министарка.
Он је прворазредан политичар. Није ишао даље од првог разреда.
Пионирски паркинг су платили они који нису паркирали.
Соли нам памет са свога репа.
Волимо се. Обоје на револуцији.
Истерао нам стомак на конац.
Председник има резервну гуму. Остали пумпају.
Не мош бити мандатар док нешто не манеш.
Фацизам болест умишљености да си фаца.
Комунисти мисле да се пре боље живело. Напредњаци тврде да се најбоље живи сад. Увек је неко боље живео.
Вук длаку мења тако да и вучић чека своје време.
Од балвана у његовим очима може се направити сплав…
Доста сам лајао. Везали су ме за кућићу.
