Нада Матовић – Афоризми
Ко жели више него што има, могао би изгубити и главу.
Судбина нам понекад обује погрешне ципеле, али ако јој се насмијемо можда их изујемо у своју корист.
Док сви нешто тражимо — живот можда баш нас тражи.
Политичари и ријечима чачкају по нашим џеповима — увијек на нашу штету.
Научимо да свирамо прије него што нас живот натјера да играмо по гробу.
Љубав је балон и лако пукне. Ако срце не преузме ствар у своје руке, гутаћемо пепео по сопственој кривици.
Ко живот преспава, у њему се ни сунце не појави.
Немам времена да учим друге језике, и у свом се већ губим.
И пусте улице имају више посјетилаца него што неки људи имају мозга.
Толико смо лоши да бисмо због туђег успјеха од јада и сопствени стомак прогутали.
Ријечи смо замијенили тишином — и на стању остала само трула прашина.
Пијаца је пуна робе, али емоције су нестале са рафова.
Недостаје нам меморије за љубав, али грешке памтимо без проблема.
Русвај у глави не да мира ни срцу.
Мир у души је немогућ кад у глави влада хаос.
Књиге су нам попут парфема без мириса — иако их отворимо, ништа не осјетимо.
Књиге су нам постале страни језик, али и онај матерњи све слабије говоримо.
Књиге миришу на заборав, а некад смо у њима тражили себе.
Постадох сенилна — али тек толико да у другима пронађем комадиће себе.
Гдје смо и у ком вијеку живимо, кад газимо и себе и све око себе?
Док све мирује, ми корачамо газећи преко душе као да знамо гдје идемо.
